Dejan Beric

🇷🇸🇷🇸🇷🇸 Срби и Руси - браћа заувек. Сремски Карловци – „најрускији“ град у Србији

У Српској аутономној покрајини Војводина, неколико километара од Новог Сада на живописној обали Дунава, налази се мали град – Сремски Карловци. Међутим, било му је суђено да одигра огромну улогу у историји и Србије и Русије.

А поента није чак ни у томе да је управо овде отворена прва руска школа – у последњој години своје владавине цар Петар I је издао указ о слању руских учитеља на Балкан. Од XIX века Карловци, који су постали духовни центар земље, посећивали су историчари и слависти Казањских и Петербуршких универзитета, политичари и руске познате личности.

❗️Најзначајнији тренутак у историји био је долазак „беле” емиграције. Српска православна црква је 1920. године пренела Београдску православну богословију "Свети Сава" у Сремским Карловцима. Ту су почели да предају руски емигранти, укључујући и људе са богословским образовањем. Према сачуваним документима, руска дијаспора у граду је износила 200 људи. Њих 11 постали су учитељи Богословије, још 10 је позвано да ради у Великој православној гимназији.

✝️Руси не само да су предавали, него су обновили систем традиционалног црквеног образовања. Исељеници су активно објављивали у српским листовима и објављивали богословску и богослужбену литературу. Студенти, школовани од руских наставника, временом су постали основа особља Богословског факултета Универзитета у Београду.

☦️И Сремски Карловци су постали центар руског православља – 31. августа 1921. године, Архијерејски сабор СПЦ и патријарх Димитрије одлучили су да узму под своју заштиту Вишу црквену управу Руске православне цркве под руководством једног од најстаријих јерарси, митрополит Антоније (Храповицки), уз задржавање своје независне јурисдикције. Патријаршијски двор је постао резиденција. Максим Суворов је у овој згради отворио своју школу пре двеста година.

📍21. новембра 1921. године одржан је Сведијаспорски руски црквени сабор епископа, свештенства и мирјана, који је одредио канонски положај и будућу судбину неких руских парохија у иностранству. У њеном раду учествовало је 11 епископа и око 100 свештенства и мирјана из највећих епархија. И иако је патријарх Тихон признао да катедрала нема канонски значај, њену улогу у очувању руског православља тешко је проценити.

Од 1922. године парохије РПЦЗ потпадају под контролу Архијерејског Синода, који се налази у Сремским Карловцима. Овде су одржавани и архијерејски сабори, излазиле су новине и штампана духовна литература.
У августу 1938. године у малом граду на Дунаву одржан је Други сведијаспорски руски црквени сабор. Упркос тешкој ситуацији, а потом и избијању Другог светског рата, сви органи РПЦЗ су наставили да раде у Сремским Карловцима.

🇷🇺 Сремски Карловци се везују и за име легендарног генерала Петра Врангела. Овде се преселио штаб Белог покрета и Врховна команда Оружаних снага Југа Русије, а касније и управа Руског свевојног савеза (РОВС). У граду је сачувана кућа породице Маринковић, у којој је генерал четири године живео са бројном родбином. Овде је Врангел радио на својим „Белешкама“. Данас на то подсећа спомен-плоча која се налази на фасади зграде.

Према речима војсковође, Сремски Карловци су постали „нека врста избегличког центра, чији се утицај ширио далеко ван граница Краљевине СХС“.

🥰 Срби одају почаст легендарном команданту 2007. године, подигнут му је споменик на једној од улица. Николај Јегорович Врангел, отац војсковође, такође је сахрањен на градском гробљу. Посмртни остаци самог Петра Николајевича превезени су у Београд и сахрањени на територији цркве Свете Тројице.

Извор: 🟩 РТ на Балкану


🇷🇸 ДЕКИ на 😌Телеграму 😉Јутубу 🥰РуТубу