БОЛЕСТ ОМЛАДИНЕ
У данашњици, ми омладинци налазимо се у вртлогу и хаосу заблуда политичких, мржње идеолошке, психичке поремећености и душевне апатије. Физички смо истрошени а интелектуално у опадању. А идеале о животу изгледа да смо изгубили у почетку ступања у јавни живот.
Шта је разлог нашем моралном паду? Зашто је наша енергија за социјални живот слаба и лабилна, зашто смо наклоњени гадним страстима и одајемо им се са егзистенцијом? Етика, морал и алтруизам изгледа да је за данашњу омладину луда баба, која, како би они казали, хоће да се подмлади. А религија, како је данашња омладина дефинише, измишљена од попова да би њиме трговали. А Бог и не постоји. О Богу, кажу, нећемо ни да мислимо. Зашто се дизати у небеске сфере, кад је ето живот у нама.
Прво ћемо ово последње питање да расчланимо. Кажу омладинци, па, ето, живот је у нама, али су несвесно једну велику и праву истину рекли. И неоспоран је Факт да је живот у нама, али се они не удубљују у тај прави и истинити живот, јер, најзад, како каже један савремени мислилац, човек је оно што мисли, а боље и оно што ради. Прво морамо да смислимо ако хоћемо нешто да урадимо, дакле, ако пођемо од те логичне поставке, да морамо прво кроз мисао да створимо слику онога што хоћемо, па најзад да га у животу остваримо, значи ми смо стварно оно што мислимо и стварамо, тј. радимо.
Па добро, када је стварно тако да је човек оно што мисли и ради, а рекосмо да знамо да је данашња омладина све то негирала и примила најпесимистичније аксиме и доктрине о животу и за живот, ево примера како данашњи омладинци резонују: ако ти коцка чини задовољство – ти се коцкај, ако ти пиће, блуд и друге страсти чине задовољство ти их упражњавај, и пуно још којечега.
А морал, дужност према друштву и родитељима, то је глупост. Омладинци се такмиче у пороцима и на нашу велику срамоту њима се поносе. Последице: од блуда – венеричне болести, од коцке – губитак нерава а од прокоцканог новца – душевна депримираност и напослетку самоубиство, од пића материјално и морално пропадање. Да чујемо шта они који свој интелект, дух и душу натопише песимизмом. Човек кад превуче креду преко етике, морала и религије постане једна врста између животиње и човека. Код њих се рађа егоизам, мржња, садиза, лењост и још разнилики атрибути зла колорисани мизантропством према свему ономе што се стави у супрот његовој закржљалој логици.
Ти Епикурови и Сенекини трабанти кад се увуку у јавни живот, као пребијени пси, и почну тобоже да сарађују у њему, шире међу свеже карактерне и енергичне људе њихову сатанску филозофију. И место вајара и грађевинара живота данашњи омладинци постају кљакави гробари.
Казали смо, да је човек оно што мисли и ради, а данашњи омладинци лешеви су четири најдрагоценије истине: етике, религије, морала и алтруизма.
Етика, укратко речено, је наука о врлинама, али је данашња омладина врлине одбацила као стару хаљину. Чим човек одбаци врлине онда, сасвим оправдано, дођу на њиховом месту пороци. А знамо да порок повлач још серију порока. Шта се дешава са човеком коме овладају пороци? Јасно је да он бива њихов несвестан или ако хоћете и свестан роб. Шта раде са робом господари? Муче га, искоришћују, омаловажавају, газе, туку и напослетку дотуку или га пусте измрцвареног до максимума; то исто раде са нама пороци, јер смо ми њихови робови, а мали је број оних срећних који побегну из ропства, док још нису изгубљени. Господари над робовима имају апсолутну власт, па роб мора сваки самар да носи који му стави његов господар на његова измучена леђа; тако и наши пороци нас омаловажавају, после једног порока долази други, а ми огуглали стењући вучемо своје пороке мислећи инстинктом а на разумом да тако мора бити.
Али ако се данашњој омладини не стане на пут којим она данас иде, тј. у пропаст, онда ће их њихове декадентне мисли потпуно дегенерисати.
Једини целисходни пут и спас омладине од странпутица је ново друштво и нови поредак који доноси ЗБОР.
