Нешто што треба увести као лектиру у све српске школе, свуда, а из пера брата Бојана Вегаре:
МИ ЗНАМО КАКО ЦВИЛИТЕ
Уложили су милијарде у оружје и опрему, али и у филмове и маркетинг, да би створили причу о некој њиховој непобједивости. Маринци, Легија странаца, те остали курци палци, који се никад не предају и све побјеђују.
А онда их један мали народ и један храбар Генерал понизе у великом стилу и први на овом свијету побједе ту моћну НАТО алијансу и домаће авлијанере.
Тукли смо се са оном хордом од Бога отпалих Срба и њиховом новом браћом џихад ратницима. Тукли се читаве четири године, а посебно те 1995 године.
Тог љета на Сарајевском ратишту, горило је и небо и земља. Напали су нас са ко зна коликом живом силом и потпомогнути читавим свијетом. Правили су страшан притисак гранатирањем цивила. Хиљаде граната и ракета пало је на зграде, што од немоћи, што од тог нагона за крвљу нејачи српске. Рова нам нису узели и тотално смо их уништили. Слушали смо их преко моторола, како кукумачу, да се Хаџићи узет не могу, као ни било који дио Српског Сарајева, које је било и кључ рата.
Поново су пропали и услиједило је кукање, а у томе су ненадмашни и нема им равних. Призвали ову звијер, звану НАТО-пакт, да заједно покушају. Снаге за брзе интервенције, добро су упуцале своје оруђе током тог љета '95. Јер су користили силно гранатирање муслимана, да би и они пуцали по нама и помогли им. Немилосрдно су нас тукли исто ко и муслимани.
А онда су нас једно јутро у зору засуле те снаге за брзе интервенције жестоком паљбом, да би кроз пола сата напали авионима и бомбардовали нас. Било је гураво то прво јутро. Страшне експлозије и невероватна прецизност. Рика авионских митраљеза, која пара уши, баш, као неки крик из пакла. Али, брзо смо се навикли и на тај јад.
Кад смо видјели, да се звијер не шали, те да ће нас тим својим нападима ослабити и да ће нас ови џихадисти за дан поклат и направити невиђен масакр и геноцид. Генерал је наредио да заробимо све НАТО снаге на нашој територији и свежемо их за технику и предајнике за комуникацију.
Ту се показало сво њихово јунаштво о којем силне филмове снимише и митове направише. Ту су ти амерички маринци цвилили ко цукице и ту је бјелу заставу истакла та непобједива Легија странаца, која се наводно никад ником није предала. Постоје и снимци те предаје.
Једноставно нису имали шансе против ратника какви смо у том рату били ми Срби у Српском Сарајеву, али и сви Срби са ове стране Дрине. Први смо на читавом свијету побједили помахниталу звијер са запада, те створили Републику Српску. Српско Сарајево и Кошаре су два најстрашнија мјеста деведесетих и први пораз НАТО пакта.
А ви пишите ваше лажљиве историје, коме год хоћете, само нама немојте, ми знамо како цвилите.
Написано у новембру 2018.
МИ ЗНАМО КАКО ЦВИЛИТЕ
Уложили су милијарде у оружје и опрему, али и у филмове и маркетинг, да би створили причу о некој њиховој непобједивости. Маринци, Легија странаца, те остали курци палци, који се никад не предају и све побјеђују.
А онда их један мали народ и један храбар Генерал понизе у великом стилу и први на овом свијету побједе ту моћну НАТО алијансу и домаће авлијанере.
Тукли смо се са оном хордом од Бога отпалих Срба и њиховом новом браћом џихад ратницима. Тукли се читаве четири године, а посебно те 1995 године.
Тог љета на Сарајевском ратишту, горило је и небо и земља. Напали су нас са ко зна коликом живом силом и потпомогнути читавим свијетом. Правили су страшан притисак гранатирањем цивила. Хиљаде граната и ракета пало је на зграде, што од немоћи, што од тог нагона за крвљу нејачи српске. Рова нам нису узели и тотално смо их уништили. Слушали смо их преко моторола, како кукумачу, да се Хаџићи узет не могу, као ни било који дио Српског Сарајева, које је било и кључ рата.
Поново су пропали и услиједило је кукање, а у томе су ненадмашни и нема им равних. Призвали ову звијер, звану НАТО-пакт, да заједно покушају. Снаге за брзе интервенције, добро су упуцале своје оруђе током тог љета '95. Јер су користили силно гранатирање муслимана, да би и они пуцали по нама и помогли им. Немилосрдно су нас тукли исто ко и муслимани.
А онда су нас једно јутро у зору засуле те снаге за брзе интервенције жестоком паљбом, да би кроз пола сата напали авионима и бомбардовали нас. Било је гураво то прво јутро. Страшне експлозије и невероватна прецизност. Рика авионских митраљеза, која пара уши, баш, као неки крик из пакла. Али, брзо смо се навикли и на тај јад.
Кад смо видјели, да се звијер не шали, те да ће нас тим својим нападима ослабити и да ће нас ови џихадисти за дан поклат и направити невиђен масакр и геноцид. Генерал је наредио да заробимо све НАТО снаге на нашој територији и свежемо их за технику и предајнике за комуникацију.
Ту се показало сво њихово јунаштво о којем силне филмове снимише и митове направише. Ту су ти амерички маринци цвилили ко цукице и ту је бјелу заставу истакла та непобједива Легија странаца, која се наводно никад ником није предала. Постоје и снимци те предаје.
Једноставно нису имали шансе против ратника какви смо у том рату били ми Срби у Српском Сарајеву, али и сви Срби са ове стране Дрине. Први смо на читавом свијету побједили помахниталу звијер са запада, те створили Републику Српску. Српско Сарајево и Кошаре су два најстрашнија мјеста деведесетих и први пораз НАТО пакта.
А ви пишите ваше лажљиве историје, коме год хоћете, само нама немојте, ми знамо како цвилите.
Написано у новембру 2018.