Правблог Sr

⚡ Посета румунског пстријарха Молдавији може да изазове нове поделе у светском Православљу - свештеник Српске православне цркве

Протојереј-ставрофор Дарко Ђого, доктор богословских наука, професор Православног богословског факултета "Свети Василије Острошки", Универзитета у Источном Сарајеву, за магазин „Печат“ пише:

"да савремени румунски национализам и НАТО геополитички планови знају и да нађу заједничке интересе показују најаве посјете румунског патријарха Данила тзв „Басарабијској митрополији“ – црквеној структури Букурешта на територији Републике Молдавије.

Иако је Молдавија од почетка XIX вијека у саставу Московске патријаршије, румунско схватање ову земљу доживљава као саставни дио свог националног, језичког и културног простора. За такво гледиште постоје разлози за и против, али они не би смјели да утичу на канонски поредак Цркве.

До сада се Румунска православна црква углавном није обазирала ни на протесте Москве када је у питању Р. Молдавија, као ни на наше протесте када је у питању њено неканонско ширење у Тимоку. Ни СПЦ ни Московска патријаршија нису жељеле да продубљују већ дубоко расјечено ткиво Цркве прекидом заједничарења са Букурештом, али најављена посјета Његове Светости патријарха Данила може да представља озбиљан корак у том правцу. Наиме, тиме би Букурешт јасно саопштио цијелој православној цркви да Молдавију сматра искључиво својом канонском јурисдикцијом, што би, осим црквених, имало и политичке посљедице по ту на равне части раздјељену земљу.

Овакав развој догађаја митрополит запорошки Лука већ сагледава као извор могуће катастрофе, позивајући се и на проницљиву констатацију митрополита бачког Иринеја о томе да ситуација у Молдавији „није диктирана никаквим проблемом, а још мање било каквом стварном нуждом“. То значи да је дјеловање Букурешта на „молдавском правцу“ заправо покушај да се нестабилна геополитичка ситуација у Молдавији и Украјини искористи како би се коначно легализовали „територијални добици“ за Букурешт, на линији: најприје црквено присаједињење Молдавије Румунији, затим оно државно.

У главама планера НАТО православља овај фронт Москве и Букурешта у Кишињеву подгријава наде да би из прагматичних разлога патријарх Данило признао неканонске структуре у Украјини за канонске. То, међутим, за сада није извјесно. Признати њих значи признати кршење канона и папски ауторитет Фанара, а Румуни, ипак, и даље нису спремни на тај корак. Ако ни због чег другог – онда због свог национализма."

 
Да ли је Румунска патријаршија кренула путем раскола? Део други
 
Отац Јулијан наводи низ података из пописа становништва с правом их коментаришући као неуспех политике румунизације Републике Молдавије:

„И попис из 2024. године такође даје податке који Синод Румунске патријаршије наводе на размишљање! Од укупног броја становника које је дало податке о својој националности... људи који су се изјаснили као Молдавци чине 77,2%, а Румуни - 7,9%. Међу етничким мањинама 4,9% се изјаснило као Украјинци, 4,2% као Гагаузи, 3,2% као Руси, 1,6% као Бугари и 0,4% као Роми/Цигани. Православна Црква Молдавије је била, јесте и остаје Црква за све, а не само за Румуне! И у принципу, у Републици Молдавији не може бити говора ни о каквој етнофилетистичкој Цркви због неколико разлога: постоји Придњестровје, постоји Гагаузија, постоји Бричански или Кагуљски рејон – у њима преовладавају људи који говоре руски, Гагаузи, или на пример, постоји Сорокски рејон с циганским становништвом. Свештеници Митрополије Кишињева и целе Молдавије остају свештеници управо целе Молдавије, служећи свакоме на његовом наречју – тако да језик не постане препрека за његово сједињење са Христом.“

„Зар вам се не чини да је 4 епископа за 7,9% становништва прилично много? – аутор поставља реторичко питање. – А имајући у виду да се милиони евра улажу у структуру која носи назив ‘Бесарабијска митрополија’, добија се резултат који је далек од очекиваног, зар не? Браћо, чини ми се да је подло да се Христова Црква увлачи у овакве игре. Наша мисија у овом свету је другачија.“

Свештеник Јулијан Раце се позива на поједине одлуке Румунске патријаршје које воде у раскол. На пример: „У оквиру истог овог Синода (ја га називам разбојничким) тачком 12 се потврђује да у складу с одлуком Синода бр. 8090 од 19. децембра 1992. године сав румунски православни клир и њихова паства у Републици Молдавији који се враћају у ‘Бесарабијску’ митрополију јесу канонски клир и благословени верници и да се свака дисциплинска казна против њих на основу њихове припадности Румунској Православној Цркви сматра неважећом. Али да ли једна Православна Црква може да сматра неважећима одлуке друге Православне Цркве? Затим, да ли су неважеће само одлуке о забрани свештенослужења или лишавању чина или су неважећи и декрети о рукополагању, постављању у парохију и награђивању? Или можда такозвана Бесарабијска митрополија већ сама одлучује о томе шта је важеће, а шта није? Подсетићу на 33. правило светих апостола (отпусне грамате свештенства): ‘Никога од туђих епископа, презвитра или ђакона не треба примати без одговарајућих грамата. А кад их доставе нека буду пропитани и ако се испостави да су проповедници побожности треба их примити. Ако, пак, не буде тако, снабдејте их свим потребним, али их не примајте у општење. Јер, много тога се чини путем преваре.’"

Да ли је Румунска патријаршија кренула путем раскола? Део први
 
Тако је намесник Оргејевског округа, председавајући Синодског сектора за мисионарски рад Православне Цркве Молдавије и професор Академије православне теологије Молдавије, свештеник Јулијан Раце насловио своје отворено писмо од 10. фебруара 2025. године упућено Синоду Румунске Православне Цркве. По речима аутора повод за обраћање представљају „недавне одлуке које се тичу црквеног живота Републике Молдавије“, имајући у виду, пре свега, именовање „викарног епископа“ за расколничку организацију „Бесарабијска митрополија“.

Аутор отвореног писма одбацује покушај канонске легитимизације „Бесарабијске митрополије“ путем избора за њен „епископат“ лица из састава Румунске патријаршије која поседују добро име и беспрекорну репутацију какав је у последњем случају старешина познатог манастира Сихестрија Путнеј. „Отац архимандрит Нектарије (Јонел) Клинч, – истиче свештеник Јулијан Раце, – задржава канонски статус и остаје клирик беспрекорне репутације све до тренутка своје хиротоније за епископа неканонске творевине у чијем рукополагању ће такође учествовати један или неколико неканонских епископа (Петар Педурару, Венијамин Горану или Антоније Телембич – реч је о садашњим „јерарсима“ „Бесарабијске митрополије“, прим.ред.). Да не би било нејасноћа, цитираћу 11. правило светих апостола (осуђивање општења с онима који су лишени чина): „Ако се неко ко је клирик, помоли заједно с клириком који је лишен чина, нека и сам буде лишен чина.“

Затим се аутор директно обраћа именованом „викарном епископу“ наводећи реченицу из увода датог „епископа“ на седници Синода Румунске Цркве („Служење с друге стране Прута представља свету мисију пуну искушења, али сам свестан важности ове одговорности  и потребе да се с љубављу одазовем на Божји призив“): „Оче,... да ли сте спремни да изгубите свој канонски статус? Јер врло добро вам је јасно да у Републику Молдавију не долазите да уједините, већ да делите Христову Цркву! Или Вам се чини да идете у земљу насељену муслиманима и будистима?“

Отац Јулијан се позива на податке последњег пописа који „јасно показује да у Републици Молдавији 95% становништва чине православци! У Румунији са свим државним финансијама, с практично државном Црквом, па чак и с обавезним предавањем веронауке у школи, проценат није толики! Република Молдавија је успела да сачува своју веру без обзира на сву комунистичку борбу против ње у прошлом веку. Тада је било отворено свега 200 цркава и један манастир, а сад имамо више од 1.400 храмова и око 100 манастира и скитова. Они су поново отворени, поправљени и издржавају их само наши хришћани, без државе, без Европске уније, без плата за свештенике и епископе – само уз Божију помоћ! Зато се у светлости горе наведеног питам: какву ‘свету мисију’ видите за себе у Републици Молдавији, мисију подела? Мисију одвајања од Ризе Христове? Одвођење још неколико цркава од послушања митрополиту и његовим епископима, њихово одвајање од јединства с Христовом Црквом – једном, светом, саборном и апостолском?“

„Отворено говорећи – наставља аутор – никад нисам схватао радост оних који краду клир и храмове Митрополије Кишињева и целе Молдавије како би их премамили у ‘Бесарабијску митрополију’ ...Радујем се кад се Христу окрене атеиста или муслиман или будиста... Сама чињеница одвођења некога од Христа ка Христу ми у најмању руку изгледа апсурдно, као и тврдња о ‘светој мисији’ у земљи у којој живи највећи проценат православних хришћана на земљи, и чијем јединству Румунска патријаршија данас задаје ударце у складу са својим наметљивим циљем. Ваш преподобије, оче Нектарије, изабрани сте да играте улогу оруђа које врши поделу,“ - овим речима се завршава фрагмент који је упућен старешини манастира Сихестрија Путнеј.

Спољна црквена експанзија на украјинском и молдавском правцу би могла да изазове домино ефекат и створи велике проблеме балканским Црквама

Занимљив фрагмент из разговора експерата на бугарском Pogled info.

https://youtu.be/u8u7rkcpKjw?si=s2-ssTC5y9zWld_v

Водитељ, обраћајући се госту програма, указује, да се покушаји напада на Православље не завршавају оним, што се догодило у Украјини. Јер притисци – као у случају УПЦ са циљем да се обезбеди њен раскид са Руском црквом – понављају се у Молдавији рукама Румуније. Њихов циљ је исти – одвојити Православну цркву Молдавије од Московске патријаршије.

Према мнијењу новинара, овај процес би могао да изазове домино ефекат, повећаног обима. Уосталом, како знамо, Балкан је регион, крајње подложан оваквим покушајима поделе међу православнима.

Наш коментар:

То, што су у Бугарској почели да обраћају више пажње на проблем инвазије на канонску територију Руске цркве у Украјини и Молдавији је сасвим разумљиво.

Бугарска патријаршија се такође налази у рањивом положају.

Источна Румелија (три епархије БПЦ, једна од њих је - Пловдивска) је вековима била под Турцима (и после Берлинског конгреса остала под њиховом контролом). А ако је тако – с обзиром на савремену праксу кршења канона од стране неких Помесних цркава, па још и под натегнутим изговорима – зашто се онда Источна Румелија не би могла вратити под „духовно управљање“ Фанара? Константинопољска патријаршија ће за то једноставно издати нови томос. После Украјине за њих не постоје никакве ограничавајуће линије.

С тим у вези Бугарска се плаши одговарајуће активности како Фанара тако и Румунске цркве. Јер њихова кршења црквеног поредка отварају директан пут оправдавању потенцијалног „одсецања“ делова БПЦ у корист спољних сила.

Мошти "за извоз"

Један информативни извор, за кога се тешко може посумњати да има симпатије према УПЦ, покренуо је веома занимљиву и осетљиву тему. Реч је о трансферу моштију светог равноапостолног кнеза Владимира унијатама од стране „митрополита“ „ПЦУ“ Александра Драбинка.

Испоставља се, да је 2005. године, на захтев митрополита кијевског и целе Украјине Владимира, део моштију поменутог светитеља, које су својевремено дароване Успенском сабору московског Кремља, враћене у Кијево-печерску лавру.

Како извор сугерише, мошти су чуване у манастиру све до момента изгнања монаха УПЦ одатле. А онда их је Драбинко запленио, предао фондацији под његовом контролом и, у име ове организације, поклонио светињу УГКЦ.

У том контексту, наглашава одговарајући ТГ-канал, постављају се питања. На основу чега је „митрополит“ поступио на овај начин? Да ли је он координирао ову авантуру барем са Националним резерватом, где се налази Лавра? И од када су фондови почели да контролишу судбину светих моштију Цркве?

Нас интересује још неколико момената. Наиме - колико је још моштију, из Кијево-печерске лавре, могло на сличан начин да напусти манастир, уз асистенцију представника „ПЦУ“? И каква је њихова судбина? Неће ли се временом „пронаћи” у другим земљама?

Прослеђено од
sare și lumină || Ortodoxia în Moldova

Ове недеље на интернету су настављене расправе о могућој посети румунског патријарха Данила Републици Молдавији, која се налази у зони канонске одговорности Московске патријаршије. А 5. фебруара, на свом заседању, Синод Румунске православне цркве је православној јавности представио нову тему за дискусију: изабрао је још једног „викарног епископа“ за молдавску расколничку организацију „Бесарабска митрополија“, коју Румунска патријаршија сматра својим саставним делом. Настојатељ румунског манастира Сихастрија Путни, архимандрит Нектарије (Јонел) Клинч је постао тај нови епископ.

Обратили смо се главном уреднику портала православних новинара и блогера Молдавије «Традиция», Виктору Жоси, да прокоментарише ове догађаје:

– Очигледно је кршење канонског правила, усмереног против раскола, сагласно коме „у граду” не могу бити два епископа (8. правило Првог васељенског сабора). Притом, у нашем случају ово је већ четврти прекршај ове врсте од момента „поновног стварања“ ткз. Бесарабске митрополије 1992. године, од стране руководства Румунске цркве. Нажалост, Румунска патријаршија тврдоглаво одбија да узме у обзир чињеницу, да у нашој земљи постоји Православна црква Молдавије, чија историја сеже уназад више од 200 година, и која је духовно и канонски повезана са Руском православном црквом. Како се каже, секли су по живом.

Осим тога, ми смо суочени са етнофилетистичким тумачењем 34. апостолског канона („епископима сваког народа приличи да знају првог међу њима први...“): у Букурешту настављају са рачуницом, да су, огромном већином, становници, Републике Молдавије Румуни (иако податци пописа из 2024. године сугеришу да 77,2% становника себе сматрају Молдавцима, а Румунима само 7,9 %) и без икаквих обзира нам намећу идеологију румунизма. Притом се то ради не само по политичким,  информативним и образовним линијама, већ и по црквеној линији. У поледњем случају, нажалост, сведоци смо како је Румунска црква постала талац румунских политичких интереса и више од 30 година наставља да копа рану раскола на телу Православне цркве Молдавије.

Што се тиче могуће посете Његовог Блаженства Патријарха Данила, приметићу, да се ова тема није појавила данас у румунским политичким круговима. Више пута сам морао да слушам огорчена мишљења ове врсте из Букурешта: московски патријарси су више пута посетили Кишињев, а румунски патријарси ни једанпут; због чега ми одржавамо „Бесарабску митрополију“, ако она не може ни да позове свог патријарха у посету?! Услед тога је почетком ове године „синод“ ове расколничке организације упутио одговарајући позив румунском патријарху.

Не могу да предвидим, да ли ће се Његово Блаженство одлучити на такав корак. Желео бих само да истакнем, да посете било ког предстојатеља једне аутокефалне Цркве територији, која се налази под канонском одговорношћу предстојатеља друге аутокефалне Цркве, не може бити без позива ове последње. Такав је поредак установљен у васељенској Цркви. И ако он буде нарушен, то ће још више погоршати нездраво стање подела, које се образовало у светском Православљу после издавања „томоса“ константинопољског патријарха Вартоломеја 2019. године, који је изазвао садашњи прогон Украјинске православне цркве.

Прослеђено од
Центр "Хризма"

Митрополит запорошки Лука с правом пише о претњи све већег канонског нереда у светском Православљу. Молдавија постаје нова експлозивна тачка.

... оно што се дешава у Молдавији, у многоме понавља „украјински сценарио“. Реч је о упаду једне аутокефалне Цркве у канонски простор друге аутокефалне Цркве, о државној политици притиска на Кишињевско-молдавску митрополију, о претњи одузимања цркава и имовине у корист црквене структуре коју подржава румунска страна.

... одговарајућа црквена експанзија у молдавском правцу неће довести ни до чега доброг. Пре или касније ситуација ће "експлодирати". И настаће нова линија поделе. Овога пута између Румунске и Руске православне цркве. Штавише, неке снаге би биле срећне, када би овај сценарио постао стварност. Уосталом, у таквом случају, на пример, повећавају се шансе да се румунска страна убеди у неопходност признавања легитимитета фанарске легализације украјинског раскола.

На оно што је уважени владика рекао ми бисмо додали да, тренутно политичка позадина описаног проблема није најповољније за његово решавање. У Молдавији је у председничку фотељу за други мандат села униониста Санду, а у Румунији, чак и ако, упркос противљењу Брисела, на власт дође К.Ђеорђеску (поновљени председнички избори ће се одржати у мају 2025), спољна политика Румунске православне цркве се вероватно неће променити. Тачније, сасвим супротно, под десничарским и православним председником биће јој још лакше да „брани“ права своје пастве ван Румуније.

О ризику појављивања још једне озбиљне линије поделе у светском Православљу (други део)

Почетак

Било како било, нужно је бити свестан - одговарајућа црквена експанзија у молдавском правцу неће довести ни до чега доброг. Пре или касније ситуација ће "експлодирати". И настаће нова линија поделе. Овога пута између Румунске и Руске православне цркве. Штавише, неке снаге би биле срећне, када би овај сценарио постао стварност. Уосталом, у таквом случају, на пример, повећавају се шансе да се румунска страна убеди у неопходност признавања легитимитета фанарске легализације украјинског раскола. А то би, пак, само погоршало ситуацију која се развила у светском Православљу и убрзало кретање ка дуготрајном расколу унутар православног Истока, који описује митрополит Бачки.

На срећу, увек постоји нада за обнављањем мира између Помесних православних цркава, и то управо зато, што је Сам Христос, а не било ко други или било шта друго, Кнез мира и Мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељство... да оба сазда у Самоме Себи у једнога новога човека, стварајући мир, и да помири са Богом и једне и друге у једном тијелу крстом, убивши непријатељство на њему (Еф. 2:14-16).

Главно, а то је у нашој моћи - само не стварајмо својим рукама нове изазове и претње, способне да коначно уруше оквире свеправославног јединства.

О ризику појављивања још једне озбиљне линије поделе у светском Православљу (први део)

Митрополит запорошки Лука:

Пре неки дан сам одлучио да поново прочитам неколико интервјуа, које је, у различито време, владика бачки Иринеј дао српском магазину "Печат". Лично се знам са владиком, више пута сам са њим разговарао о разним актуелним питањима православног живота, дубоко га поштујем и узимам за себе много тога, што он каже или напише. Посебно оно, што се тиче проблема украјинског раскола, који је постао крајње болан изазов свеправославном јединству.

Митрополит Иринеј јасно указује - црквена подела у Украјини је резултирала поделом и по целом Православљу. Уосталом, погажени су канони и дошло је до незаконитог упада једне аутокефалне Цркве у канонски простор друге аутокефалне Цркве. Самим тим, наглашава јерарх, виновници легализације раскола су „поцепали ризу Христову“, као да нису знали за речи Светог Јована Златоустог и других великих исповедника Православља – а, највероватније су знали, али их није била брига – да грех раскола не може бити омивен и искупљен чак ни мученичком крвљу.

Штавише, владика упозорава да ће неуспех у регулисању постојећег канонског безпоредка имати непредвидиве катастрофалне последице – нови раскол унутар православног Истока, по својој снази биће много разорнији и дуготрајнији од оног између хришћанског Истока и Запада. Овај раскол би могао да нанесе непоправљиву штету мисији и сведочењу Православља у свету, и да уједно породи нову погубну еклисиолошку јерес.

Имајући све ово на уму, пажњу ми је привукла још једна важна напомена митрополита Иринеја. Она се тиче питања интервенисања румунске стране у црквене послове Молдавије. Према речима јерарха, жеља да се Кишињевско-молдавска митрополија одвоји од Руске православне цркве „није диктирана никаквим проблемом, а још мање било каквом стварном нуждом“. Напротив, ово, како је уверен српски митрополит, сведочи о експанзионистичком духу румунске државне и црквене политике.

Зашто су ове речи толико важне? Зато што су оне упозорење на ризик од појаве још једне озбиљне линије поделе у светском Православљу, као и погоршавање садашњег канонског нереда.

Уосталом, оно што се дешава у Молдавији, у многоме понавља „украјински сценарио“. Реч је о упаду једне аутокефалне Цркве у канонски простор друге аутокефалне Цркве, о државној политици притиска на Кишињевско-молдавску митрополију, о претњи одузимања цркава и имовине у корист црквене структуре коју подржава румунска страна.

Постоји чак и директна подударност у таквом аспекту, као што ду посете предстојатеља Цркава. 2021. године константинопољски патријарх Вартоломеј је посетио Украјину. А 2025. године, на позив "Бесарабске митрополије", може доћи до посете румунског патријарха Данила Молдавији.

Ми, православни Украјинци, добро памтимо шта је за УПЦ значила* посета поглавара Фанара Кијеву. После ње прогон наше Цркве се само појачавао, добијајући све моћније и разноврсније размере. Повећан је број отетих цркава, напада на клирике и верујуће, као и незаконитих пререгистрација статутарних докумената заједница. Поред овога, почели су да нас још активније гурају ка спајању, са верском организацијом оријентисаном ка Константинопољској патријаршији. А када се нисмо сложили са спровођењем овог сценарија, они су против нас употребили радикално средство – доношење закона о забрани наше Цркве. Дај Боже да овакви проблеми и процеси не постану стварност наше браће и сестара Молдаваца!

*) аукнуться - „вратити се да прогони“ је глагол који значи: имати последице или реперкусије у будућности, обично у негативном смислу. На пример, „лоше дело ће вас касније прогањати“ значи да ће та радња имати нежељене последице.

Наставак 👇

Прослеђено од
ТРАДИЦИЯ.MD

Код молдавских расколника се појавио још једнан "викар"

За „Бесарабску митрополију“ је, како се испоставља из саопштења на њеном сајту, наступио „историјски тренутак“: настојатељ румунског манастира Сихастрија Путни, архимандрит Нектарије Клинч, „изабран је за викарног епископа кишињевске архиепископије 100 година од њеног оснивања“.

5. фебруара 2025. године, у скупштинској сали "Патријарх Теоктист" патријаршијског двора у Букурешту, под председавањем Његовог Блаженства патријарха Данила, одржана је радна седница Светог Синода Румунске православне цркве, на којој је архимандрит Нектарије (Јонел) Клинч, настојатељ манастира Сихастрија Путни и регионални егзарх Сучевске и Радучке архиепископије Румунске патријаршије, изабран за викара Кишињевске архиепископије.

Саопштено је, да се „избор архимандрита Нектарија Клинча за викарног епископа Кишињевске архиепископије догодио у тренутку од посебног значаја, када се прославља 100-годишњица од оснивања Бесарабске митрополије." Такође се наводи да „у овом историјском контексту овај избор представља не само признавање његових личних заслуга, већ и позив на нову етапу хришћанског јединства“.

Не доводимо у сумњу личне заслуге архимандрита Нектарија на црквеном пољу унутар Румунске цркве и признајемо, да је он потпуно заслужио да буде изабран за епископа. Међутим, његово именовање за „викарног епископа“ у расколничкој структури се не уклапа се у позив „на нову фазу хришћанског јединства“. Сасвим напротив, принуђени смо да са тугом констатујемо да Румунска патријаршија наставља да продубљује рану раскола на телу Православне цркве Молдавије.

О експанзији и ресурсима Румунске цркве у „молдавском“ правцу

5. фебруара 2025. године одржани су састанци Светог Синода Румунске православне цркве и Националне црквене скупштине.

Истакнимо њихове главне резултате у контексту развоја ситуације у Молдавији:

1. РумПЦ повећава свој административни потенцијал на тлу Молдавије: одлуком Синода архимандрит Нектарије (Клинч) је премештен у кишињевску „архиепископију“ „Бесарабске митрополије“, где ће наставити своју службу као викарни епископ. Након овог именовања, у оквиру поменуте „митрополије“ функционисаће 4 јерарха.

2. На Националној црквеној скупштини, патријарх Данило је изјавио, да тренутно 256 представника Републике Молдавије студира на богословским факултетима Румунске патријаршије.

3. Према речима Предстојатеља РумПЦ, активности црквеног Букурешта путем штампаних медија и материјала је смањена, али је зато знатно повећан обим рада у дигиталним медијима. Тако, на данашњи дан, присуство Румунске патријаршије у интернет простору се остварује путем преко 6.000 веб-страница и профила на друштвеним мрежама.

У не мањем обиму се ради и у ТВ-правцу, посебно, ТВ каналом TRINITAS TV.

На пример, уз његову помоћ у 2024. години је снимљен документарни филм, посвећен светомученику Александру Балтаги из Бесарабије (филм је приказан два пута у Кишињеву).

Интересантни су онлајн индикатори канала. На YouTube број његових пратилаца је достигао цифру од 425.463, на Facebook - 944.753, на Instagram - 50.000 и на ТикТоку - 145.000 претплатника.

Такође, РумПЦ ставља озбиљан акценат на активности информативне агенције BASILICA, која има за циљ, између осталог, да пренесе ставове црквеног Букурешта спољном циљаном аудиторијуму (уз помоћ објављивања неопходних материјала у иностраним медијима). Напомиње се да је у току 2024. године, на сајту basilica.ro постављено 5.409 чланака, од којих је 905 преведено на енглески.

Наш коментар:

Као што видимо, Румунска црква наставља своју експанзију на „молдавском“ правцу. У овом случају су укључене све могуће сфере: менаџмент, образовање, медији итд.

С тим у вези, чини се изузетно важним и неопходним ширење и јачање могућности Кишињевске митрополије Руске цркве у областима које су кључне за њен развој и заштиту интереса. Ово се посебно може тицати развоја и реализације концепта за обезбеђивање екстензивног присуства Православне цркве Молдавије у интернет простору (путем формирања међусобно повезаног система е-страница епархија, парохија, представника клира и пастве на друштвеним мрежама). Овај приступ не захтева претерано улагање времена а способан је да озбиљно утиче на исход борбе за умове, расположења и погледе православних верника Молдавије.

Прослеђено од
Центр "Хризма"

Руско православље у Африци

Председник Мисионарског одељења Патријаршијског егзархата Африке јереј Георгиј Максимов је за портал Readovka испричао о томе, како се развијала делатност Руске православне цркве у Африци.

Интересантни факти:

1. Тренутно, око* 250 свештеника опслужује стотине парохија у 32 афричке земље, 40 афричких богослова студира у богословијама РПЦ, а монашке заједнице се формирају у 3 земље.

2. Александријска православна црква, према одредбама сабора, има за своју канонску територију само Египат и неке суседне области. Тек од 1930. године Александријска патријаршија је почела да полаже право на целу територију Африке. Константинопољски патријарх је ове претензије признао тек 2003. године, а њиховог општецрквеног признања никад било није.

3. Први талас обраћања РПЦ је био из Александријске цркве (свештеници, који прелазе у Руску цркву се суочавају са жестоким протиакцијама Александријске патријаршије – лишавају су добрих храмова у којима су раније служили, пошто припадају Грцима, суочавају се са омаловажавајућом кампањом у медијима и на друштвеним мрежама, неки су предмет кривичног гоњења по измишљеним оптужбама). Сада је већ у току други талас – из неканонских православних „цркава“. Приближава се трећи талас – из инославља. Недавно је у Малавију крштено 1.000 људи, а још 3.000 чека крштење.

4. Конзервативизам је важан моменат, зашто је руско православље сада значајно за Африканце. Нажалост, у последње време су примећени негативни трендови у грчком православљу. Као на пример, рукополагање Африканке у чин ђакона, које је пре пар месеци извршио грчки митрополит Серафим у Зимбабвеу. Разлог - митрополит Серафим је био под утицајем једне феминистичке америчке организације, која је вршила спонзорисање његових** активности.

5. Православље, за разлику од западних цркава, није повезано са тако мрачним страницама афричке историје, као што су трговина робљем и колонијализам. Православље у Африци - део је историје повезане са борбом за слободу у модерним временима. Први афрички поглавари Православне цркве су били учесници борбе за ослобођење од колонијализма. Први православни епископ Уганде, Рувим (Спартас), провео је 5 година у затвору, у који су га бацили Британци. Први православни епископ Кеније Ђорђе (Гатуна) провео је 8 година у затвору, и био је затворен са будућим првим председником независне Кеније као један од бораца за слободу.

*) И у РПЦ присутан феномен који срећемо у СПЦ: да се не зна бројно стање.

**) Било би занимљиво видети како се то спонзорисање одразило на његов лични, да не кажемо приватни живот. Иначе, Кикотис је остао запамћен по "генијалним" еклисиолошким решењима (превод публикације није сређен).

Руска православна црква основала 350 парохија у Африци

Положај Руске православне цркве у Африци приметно је ојачао за ове три године од када је створен тамошњи егзархат РПЦ. У две епархије служи више од 250 свештеника. О томе је у интервјуу за Аналитички центар ТАСС-а говорио митрополит волоколамски Антоније, председник Одељења спољних црквених послова Московске Патријаршије.

Према његовим речима, створени егзархат је „узбуркао црквени живот на континенту, и његово одељење прима на десетине захтева свештенослужитеља из Африке, који траже од Руске православне цркве да их прими под своје покровитељство“.

Владика је подсетио да је Руска црква историјски имала неколико парохија на афричком континенту – у Египту, Мароку, Тунису и Јужној Африци. Северна Африка је још у древним декретима била призната као канонска територија Александријске патријаршије.

„Због тога смо се у обављању наших активности са поштовањем односили према њеним правима. У свим овим парохијама свештенослужитељи, упућивани на службу из Руске православне цркве, координирали су своја дејства са свештеноначалијем Александријске патријаршије“, - нагласио је он.

Међутим, 2019. године, александријски патријарх Теодор II је једнострано признао украјинске расколнике.

"Овај поступак патријарха Теодора га је разоткрио као особу, која није одговорна за своје речи. Такав утисак је створен не само код нас, већ и код огромног броја свештенужитеља у јурисдикцији саме Александријске патријаршије. Они су схватили, да је њихов патријарх починио издају, да га је тешко назвати часним човеком“, - приметио је митрополит.

⚡ Да ли је лед пробијен?

Изузетно важан и откривајући коментар митрополита волоколамског Антонија.

„Дозвола отвореним хомосексуалцима да постану свештеници, коју је у јануару дала Бискупска конференција Италије, је нагињање ка либералној агенди која је далеко од јеванђељског учења. Ово је изјавио начелник Одељења за спољне црквене послове Московске патријаршије, митрополит волоколамски Антоније.

'Нећу сакрити: то, што ми данас видимо у католичкој цркви у контексту традиционалних породичних вредности, не може а да не изазове збуњеност и забринутост“, - приметио је он у интервјуу за Аналитички центар ТАСС-а.

"Ватикан је недавно објавио документ Fiducia supplicans, који, суштински, уводи за католике нову праксу благосиљања истополних парова. Синодална богословска комисија Руске православне цркве је анализирала овај документ и објавила своју рецензију, која садржи многобројне коментаре. Одступања од традиционалне хришћанске породичне етике је већ постала тужна стварност у многим протестантским конфесијама“, - истакао је митрополит Антоније.

Према његовим речима, тема породичне етике и традиционалних моралних вредности је „једна од ретких, о којој бисмо ми и Римо-католичка црква могли да говоримо, како се то каже, истим језиком“.

"Дуги низ година смо градимо односе са Римо-католичком црквом управо на основу заједничких тема и питања, по којима се наши ставови поклапају. Опасност се састоји у томе, да тема традиционалне хришћанске породичне етике, у суштини, испадне из нашег дневног реда. И ако се ово деси, онда не могу да представим себи, о чему бисмо уопште могли даље да разговарамо са католицима", - нагласио је бискуп Антоније.