Аҳли Сунна вал Жамоа


Гео и язык канала: не указан, не указан
Категория: не указана


🌙🌙🌙🌙🌙🌙🌙🌙🌙🌙🌙🌙🌙🌙
MAQSADIMIZ: Sof Islom va Ahli Sunna Val Jamoani etiqodini insonlarga yoritib berish.
YULIMIZ: Ahli Sunna val Jamoa.
MAZHABIMIZ: Hanafiy
AQIYDAMIZ: Moturudiy
Murojay uchun: https://t.me/Sitlm

Связанные каналы

Гео и язык канала
не указан, не указан
Категория
не указана
Статистика
Фильтр публикаций


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram


وعن أم المؤمنيين جويرية بنت الحارث رضي الله عنها أن النبي صلى الله عليه وسلم خرج من عندها بكرة حين صلى الصبح وهي في مسجدها، ثم رجع بعد أن أضحي وهي جالسة، فقال‏:‏ ‏"‏مازلت على الحالة التي فارقت عليها‏؟‌‏"‏ قالت‏:‏ نعم، فقال النبي صلى الله عليه وسلم‏:‏ ‏"‏لقد كنت بعدك أربع كلمات ثلاث مرات، لو وزنت بما قلت منذ اليوم لوزنتهن‏:‏ سبحان الله وبحمده عدد خلقه، ورضا نفسه، وزنة عرشه، ومداد كلماته‏"‏ ‏(‌‏(‏رواه مسلم‏)‌‏)‌‏.‏

Му'минларнинг онаси Жувайрия бинтул
Хаарис (رضي الله عنها)айтдилар:
Мен Тонгни намозни уқиётганимда
Росулуллох(ﷺ) мени уйимдан чиқдилар, сунг Росулуллох(ﷺ) тушга яқин вақти кайтиб келдилар шуда мен хали хам утирганимни(зикр қилиб намоздан сунг) курдилар, шуда Росулуллох(ﷺ) дедилар:"Мен кетаётганимда қандай утирган булсанг хали хам шу туришда утибсанми?"
Мен "ха" деб жавоб қилдим.
Шунда Росулуллох(ﷺ) дедилар:"Мен шундай 4дона калимани 3марта айтдимки, уни савоби оғирлиги сен шунча вақт қилган зикрларингдан оғир келади, ва бу Калииалар:


СубҳаанАллохи ва биҳамдиҳ(и),
'Адада холқиҳ(и),
Ва ридоо нафсиҳ(и),
Ва зината 'аршиҳ(и),
Ва мидаада калимаатиҳ(и)"

"Аллоҳ айбу нуқсондан пок Зотдур, Аллоҳга, Унинг махлуқотларининг саноғича, нафсининг ризолигича, аршининг вазнича ва калималарининг миқдорича ҳамду санолар бўлсин"

[Муслим ривояти]


Репост из: Неизвестно
ИБРАТЛИ РИВОЯТ

Қадим замонларда бир подшоҳ ўз шаҳрида масжид қурдирмоқчи бўлибди. У масжидни қуришда ҳеч ким на бирор моли ва на бирор бошқа нарса билан ёрдам бермаслигини қаттиқ тайинлабди. Чунки у масжидни бирор бир ёрдамсиз, фақат ўзининг молидан қурдирмоқчи экан...

Шундай қилиб масжид қурилиши ҳам бошланибди. Масжид қурилиши якунлангандан сўнг, подшох масжид тепасига нақшинкор ҳарфлар билан ўз исмини ёздириб қўйибди.

Ўша кечаси подшох бир туш кўрибди. Тушида самодан бир фаришта тушиб, масжидда ёзилган номни ўчириб ўрнига бир аёлни номини ёзиб қўйибди. Подшох ҳавотирга тушган ҳолда уйқудан уйғонибди ва аскарларини ўша масжидга - исми ёзилиб турибдими, йўқми билиб келиш учун юборибди. Улар қайтиб келишгач:

- Ҳа шохим, исмингиз ўзингиз ёздирганингиздек турибди, - дейишибди.

- Ҳа, бу шунчаки узуқ-юлуқ туш эканда, - деб қўя қолибди подшох...

Иккинчи кечада ҳам подшох айнан шу тушни кўрибди. Самодан бир фаришта тушиб, масжидда ёзилган подшохнинг номини ўчириб, бир аёлнинг исмини ёзиб қўйибди. Тонгда шох уйқудан уйғонгач, яна масжидга исми ёзилганми йўқми аниқ билиб келишларини таъкидлаб жўнатибди. Улар қайтиб келишгач, исми ҳали ҳам ёзилиб турганини айтишибди. Подшох ҳам таажубланибди, ҳам жахли чиқибди...

Учинчи кечада ҳам айнан шу туш такрорланибди. Подшох уйқудан уйғонгач, фаришта исмини ёзган аёлни исмини эслаб қолибди. Сўнг шу аёлни топиб келишни буюрибди.
Унинг олдига қари бир мункиллаб қолган аёлни олиб келишибди. Подшох ундан:

- Масжид қурилишида бирор ёрдам берганмидинг? - деб сўрабди.

Аёл:
- Мен қари, ёши катта бир аёл бўлсам. Бунинг устига сизнинг масжид қурилишига: "ҲЕЧ КИМ ЁРДАМ БЕРМАСИН!" деган буйруғингизни ҳам эшитган бўлсам. Қандай қилиб сизга итоат қилмаслигим мумкин? - дебди.

- Аллоҳнинг номи билан сўрайман, масжид қурилишига алоқадор қандай иш қилгандинг? - деб яна сўрабди подшох.

Аёл:
- Аллоҳга қасамки, бу масжид қурилишида ҳеч қандай иш қилмадим, фақатгина...

- Нима фақатгина??

- Қурилиш бўлаётган пайтда масжид ёнидан ўтаётган эдим. Қурилиш ашёлари ва ёғочларни ташийдиган эшакни қозиққа боғлаб қўйишганини кўрдим. Бечора қанча уринмасин ёнида турган челакдаги сувга етолмас, ташналикдан ҳолсизланиб борарди. Раҳмим келди, челакни унга яқинлаштириб қўйдим ва у сувдан қониб ичди. Қилган ишим шу холос, - деди аёл.

Подшох эса бошини силкитиб, хўрсинган ҳолда:
- Сен бу ишни ҲОЛИС АЛЛОҲ УЧУН қилгандинг, Аллоҳ бу амалингни қабул қилди. Мен эса бу ишни фалончининг масжиди дейишлари учун қилгандим, Аллоҳ бу ишимни қабул қилмади, - деди.

Шундан кейин подшох, масжид пештоқидаги ўз исмини ўчиртириб, кекса онахоннинг исмини ёзиб қўйишни буюрди.

СубҳанАллоҳ! Наздингизда кичик туюлган ҳар қандай "ЯХШИЛИК"ни ҳам ҳақир санаманг. Зеро, у сиз учун абадий САОДАТ ЭШИКЛАРИни очиши мумкин.

💕 @Samadovna_official 💕


Репост из: aladin
E’tiboringizga havola qilingan suratda salafiylarning ikkita buyuk shayxi ibn Boz va Usayminlarning fatvolari turibdi. Bu insonlarni vahobiylar “imom”, “mujaddid” va hokazo deb ko’klarga ko’taradilar. Suratning tepasida o’ng tarafda Ibn Boz va yonida uning fatvosi. Pastda chap tarafda esa ibn Usaymin va anglaganingizday, uning fatvosi. Ma’lumot uchun eslatib o’tamiz ibn Usaymin hadis ilmini ibn Bozdan o’rgangan. Ya’ni, qarshingizdagi bu shayxlar – ustoz va shogird. Bizni qiziqtirayotgan narsa shundan iboratki, bu ikki shayx, musulmonlar aqidasining asosiga tegishli bo’lgan bir masaladagi savolga bergan javoblarining hilma-hilligidadir. Ya’ni, Allohga yoki U Zotning kayfiyatiga qay shaklda ishonishimiz kerakligi to’g’risidagi fikr-mulohazalarida mavjud bo’lgan ziddiyat haqida. Diqqatli bo’ling, bu o’z ichiga hilma-hil fikrlar va ixtiloflarni sig’dira oladigan fiqhiy masala emas. Bu aqida masalasi va unga tegishli yechim yagona bo’lishi kerak. Chunki tavhidda, bir vaqtning o’zida ikki hil ko’rinishdagi yaratuvchiga iymon keltirib bo’lmaydi.
Endi bularning gaplariga e’tibor qarating:
Ibn Boz “Majma ul – Fatava” 28-tom, 402-bet: “Qiyomat kuni, Allohning soyasidan o’zga soya bo’lmaydigan kunda, Alloh yetti toifadagi bandalarini O’z soyasi ostiga olishligi” to’g’risidagi hadisdan kelib chiqqan holda, Allohga nisbatan “soya” sifatini qo’llash yoki isbot qilish tushuniladimi – ma’nosida savol berildi. Ibn Boz javob beradi: Ha, hadisda kelgani sababli Allohning “soya” sifati borligiga ishonishimiz kerak. Bu hadisning ba’zi bir boshqa rivoyatlarida “soya” Allohning al-Kursiysidan bo’ladi deb keltirilgan. Lekin ikki sahihda ham (Buxoriy va Muslim nazarda tutiladi) aynan Allohning (mohiyatni isbot qilmoqchi) “soya”si deb keltirilgan va bu Uning (mohiyatan) faqat O’ziga xos bo’lgan“soya”si ekanligini bildiradi.”
Mana shunday, “o’ziga xos” iborasini bahona qilib, Alloh Ta’ologa loyiq bo’lmagan har qanday sifatni qo’llaydilar, aslida kayfiyatga kirishib bo’lib, keyin esa “qanday”ligini bilmaymiz deb turadilar va mavzuni boshqa tomonga burishga urinadilar.
Endi esa bu borada ibn Usayminning “Al-Kitab Al –Musamma sharhu Riyoz us-Solihiyn” kitobining 3- tom, 348-betidagi fikrini kuzatamiz.
Ibn Usaymin bu yerda Alloh “soya” ni ataylab tanlangan bandalari uchun alohida yaratishini ta’kidlaydi. Ya’ni, qiyomat kuni Quyosh shu darajada katta va shu darajada odamlarga yaqin bo’ladiki, uning taftidan soya topolmay sarson bo’lamiz va Alloh Ta’olo bu quyoshdan muxofaza qilish uchun o’sha kuni tanlangan toifadagi bandalari uchun alohida “soya” yaratadi va uni ostiga oladi. Keyin esa, “soya”ni Allohning mohiyatiga yoki arshga tegishli degan gaplarni inkor qiladi va quyosh arsh va Allohning ustida bo’la olamasligini, “soya” esa aynan quyosh ulardan teparoqda turganida vujudga kelishi mumkinligini hisobga olib, Allohning yoki arshning (jismonan) “soya”si bor deb ta’kidlaydiganlarni shunchaki “nodon” emas, balki “eshshakdan ham nodonroq” deb aytadi. Chunki Alloh Ta’olo o’z soyasini solishi uchun odamlar va quyosh orasida turishi mumkin emas, deydi.
Anglashingiz mumkinki, ibn Usaymin bu hadisni sharhlashda “aql”ga murojaat qildi. Salafiylar esa bunday uslubni “kalom” deyishadi va bu uslubni “harom aqida” deb hisoblashadi. Chalkashlikni qarang, Ibn Boz Allohga jismonan “soya” sifatini isbot qiladi, ibn Usaymin esa ibn Bozning bu fatvosidan bexabar holda, Allohga “soya” sifatini qo’llaganlarni (jumladan, Ibn Bozni ham)“eshshakdan nodon” deya haqoratlaydi va salafiylik uslubida harom qilingan “aqliy” muhokama bilan hadisni sharxlaydi.
Savollar: Musulmonlar bularning qaysi biriga ishonsin? Agar bu odamlar mana shunday jiddiy masalalarda shunchalik darajada hato va pala-partishliklarga yo’l qo’yishayotgan bo’lsa, unda bularning nimasi “imom”? Bularni qanday qilib “shayx” deb atash mumkin? Qaysi aql va qaysi iymon bilan bunday odamlardan fatvo olish mumkin? Bular huddi nasorolarga o’xshab, aqidasini o’yinchoq qilib, har kimga, Allohga har hil ishonishini taklif qilib, o’z dinini “etika”ga aylantirib olishmadimikan?


Репост из: aladin


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram


НОДОННИНГ ТОПГАН БАҲОНАСИ

Шайх Али Тантовий роҳимаҳуллоҳнинг бир бенамоз йигит билан бўлган суҳбатларидан. Йигит:
-Тўғри, намознинг фарз эканини инкор қилмайман. Мен ҳам намоз ўқишни яхши кўраман. Лекин баъзи намозхонларни кўргач, намоздан нафратланиб кетаман... Мактабимизда бир йигит бор. Беш маҳал намозини ўқийди. Лекин ўзи ёлғончи, такаббур бола, омонатдор эмас. У тўғри йўлдан оғиб кетган,- деди.
Шунда мен:
-Шунинг учун намоз ўқимайсанми?- десам, «Ҳа», деди. Мен:
-Унда нима учун овқат еяпсан?- дедим.
-Нима учун емай?!- деди у ҳайрон бўлиб.
Мен:
-Чунки овқат еяётганлар ичида ҳам ўғри, хулқи бузуқ ва такаббурлари бор,- дедим.
-Бор бўлса нима бўпти? Ахир организмнинг яшаши учун овқатланиш керак-ку!- деди.
Мен:
-Худди шунга ўхшаб, руҳнинг яшаши учун ҳам намоз керак! У ёлғончи бўлса, бунинг намоз ўқимаслигингга нима алоқаси бор?- дедим.

Изоҳ: Шундай гапларни айтиб юрувчи кишилар, аслида, ўзининг дангасалигини, гуноҳлар ичида юрганлигини оқлаш учун баҳона қилади, холос.
Ҳар бир банда ўз амали учун ўзи жавоб беради, шунинг учун бошқаларни баҳона қилмай, Аллоҳнинг буюрган ибодатларини бажараверайлик. Қиёмат куни “мен фалончи намозхон ёмонлиги учун Аллоҳнинг буйруғига беписандлик қилдим, бажармадим” дея олмаймиз, қолаверса, бундай бемаъни гаплар инобатга олинмайди, баҳона қилувчи эса жазоланади.

Хулоса: Юқоридаги йигитдек нодон бўлмайлик, ақл юргизайлик, акс ҳолда пушаймон бўлиб қоламиз!


Репост из: abdulbositqoriuz
Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
#ибрат

РАҲИМДИЛЛИК МАДАНИЯТИ

3-қисм

"НАРХ ДАФТАРИ"

Яқинларингизга ҳам улашинг!
Каналга уланиш👇
https://t.me/joinchat/AAAAAELM7wmNSoveUdw5Kg


аждаи саҳв қилгандан сўнг ташаҳҳуд ва саловатни ўқишга буюрганлари тўғрисида бирор сўзлари келмаган. Шунингдек, у зотнинг ўзлари саждаи саҳвдан кейин ташаҳҳуд ва саловатни айтганлари ҳам саҳиҳ ҳадисларда ворид бўлмаган. Пайғамбаримиз саждаи саҳвдан кейин ташаҳҳуд ва саловатни ўқиганларида, албатта буни саҳобалар зикр қилган бўлишарди. Саждаи саҳвдан кейин ташаҳҳуд ва саловат айтилади деган уламоларнинг таянган далили Имрон розияллоҳу анҳудан ривоят қилинган ҳадисдир. Лекин у заиф ҳадисдир”.

----------------------------------------

@hadis_ahli dan


бу фикрни ҳанбалий мазҳаби уламоларидан Хирақий ва Муваффақ (ибн Қудома) ихтиёр қилишган. Муваффақ айтади: “(Намозда шак қилган пайтда) тахминига биноан намоз ўқиш имомга хос дейишимизнинг сабаби шуки, ёлғиз ўқувчидан фарқли ўлароқ, имомнинг ортида хатосини тўғрилайдиган муқтадийлар бўлади”.
Ибн Масъуд, Али розияллоҳу анҳумо, Абу Ҳанифа ва ҳанафий мазҳаби уламолари, шунингдек, салаф ва улардан кейинги уламолар кўпчилигининг фикрига кўра, инсон қанча намоз ўқиганини билмай қолса, эслашга ҳаракат қилади. Бундай ҳолатда имом ҳам, ёлғиз ўқувчи ҳам тахминига биноан намозини давом эттиради. Улар ўз фикрларини қўллаб-қувватлаш учун бир қанча саҳиҳ ҳадисларни келтиришган. Жумладан, Ибн Масъуд розияллоҳу анҳудан ривоят қилинган ҳадисда Набий соллаллоҳу алайҳи ва саллам шундай дейдилар: “Мен ҳам бир инсонман, сизлар каби унутаман. Агар бирон нарсани унутсам, эслатинглар. Қай бирингиз намозда (қанча ўқиганини билмай) шак қилса, (шак қилган фикрлари орасида) қай бири тўғри эканини топишга ҳаракат қилсин-да, қолганини адо қилсин. Сўнгра икки бор сажда қилсин”[Бухорий: 401 ва Муслим 572]
Ҳадисдан олинадиган фойдалар:
1 – Уламолар бир овоздан айтишганки, Пайғамбарлар одамларга ўргатишга буюрилган ишларни унутиб қўйишлари мумкин. Лекин Аллоҳ таоло бунга танбеҳ бермасдан қолдирмайди. Аммо одамларга етказишга буюрилган бирон сўзни унутиб қўйишлари мумкин эмас.
2 – Саждаи саҳв жорий қилиниши ортида бир қанча ҳикматлар, сирлар ётади. Унутиб бирон ишни тарк қилган кишига гуноҳ бўлмаслиги, Пайғамбарлар ҳам инсон зотидан бўлиб, бошқа одамлар каби бирон ишни унутиб қўйишлари мумкинлиги шулар жумласидан. Аммо Пайғамбарлар одамларга етказиш шарт бўлган сўзларни асло унутиб қўйишлари мумкин эмас.
3 – «Тўлиқ ўқиб бўлдим», деган ўйда намозни чала тугатган кишининг намози бузилмайди. Балки, билган заҳоти уни давом эттириб, камчилигини тўлдирса кифоя.
4 – «Намозни тўлиқ ўқиб бўлдим», деган ўйда намозни чала тугатган киши то эсига тушгунча ёки танбеҳ берилгунга қадар гапирса намозига таъсир қилмайди. Зеро, мазкур ҳадисда Набий соллаллоҳу алайҳи ва саллам Зулядайн билан, шунингдек, баъзи намозхонлар бир-бирлари билан гаплашишгани зикр қилинган.
5 – Ким намознинг бирон ракаатини унутиб тарк қилса, гарчи орадан узоқ вақт ўтган бўлса-да, билган заҳоти қолганини келган жойидан давом эттираверади. Шунингдек, намоздаги бирон ракаатнинг саждасини эсдан чиқариб бажармаса ва бу орада гапириш ва ҳоказо намозда тақиқланган амални қилган бўлса, ўша саждани қилиб, кейин саждаи саҳв қилади. “Икки саҳиҳ ҳадислар тўплами”да Ибн Масъуд розияллоҳу анҳудан ривоят қилинган ҳадисда Набий соллаллоҳу алайҳи ва саллам намозни салом билан якунлаб, одамлар билан гаплашгандан кейин сажда қилганлари айтилган.
6 – Жоҳил ва унутиб қўйган одам томонидан намоз амалларидан бўлмаган хатти-ҳаракатлар қанча кўп содир бўлса-да, намоз бузилмайди.
7 – Унутиб намоз амалларидан бирини кўп ёки оз қилган одам намозни тўлдириши, шайтоннинг бурнини ерга ишқаши учун саждаи саҳв қилиши вожиб бўлади.
8 – Бир намознинг ичида бир қанча саждаи саҳвни вожиб қиладиган амаллар қилинса ҳам бир марта саждаи саҳв қилинади. Негаки, Набий соллаллоҳу алайҳи ва саллам бемаврид салом бердилар ва намозни тўлиқ ўқимадилар. Шунга қарамай бир марта саждаи саҳв қилиш билан чекландилар.
9 – Ким намозда бирон амални кам қилиб қўйса, саломдан кейин саждаи саҳв қилади. Бундан бошқа ҳолатларда саломдан олдин саждаи саҳв қилади. Бу ҳанбалий мазҳаби уламоларининг фикри бўлиб, унга кўра, бу борада келган барча далиллар ўртаси мувофиқлашади. Ҳанафий мазҳаби уламоларининг фикрича, саждаи саҳв ҳар қандай ҳолатда саломдан кейин қилинади. Шофеий мазҳабига кўра, ҳар қандай ҳолатда саждаи саҳв саломдан олдин қилинади.
10 – Имом намозда бирон хатога ёки камчиликка йўл қўйса, муқтадийлар имомга намознинг ҳар қандай ҳолатида тобе бўлганлари боис бу муқтадийларнинг намозига ҳам таъсир қилади. Чунки имомнинг намозига етадиган ҳар қандай камчилик унинг ортида турган муқтадийлар намозига ҳам етади.
11 – Саждаи саҳв қилгандан кейин ташаҳҳуд ва саловат айтишга келсак, Ибн Таймия бу ҳақда шундай дейди: “Набий соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг с


оҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам саждаи саҳвдан кейин салом бердиларми?”. У деди: “Имрон ибн Ҳусойндан менга етишича, у зот саждаи саҳвдан сўнг салом берганлар” [Бухорий: 482 ва Муслим: 573].
Шарҳ:
Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳу хабар беришича, кунларнинг бирида Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам пешин ё аср намозида имомга ўтадилар. Аввалги икки ракаатни ўқиб бўлгач салом берадилар.
Дарҳақиқат, Набий соллаллоҳу алайҳи ва саллам мукаммал зот бўлиб, ҳар бир амални мукаммал тарзда бажармагунларича кўнгиллари тўлмас эди. Шу боисдан намозни ўқиб бўлгач қандайдир камчилик юз берганини сездилар-у, аммо у нима эканини била олмадилар. Туриб масжид ичида ётган ёғоч олдига бориб, кўнгиллари ғаш бўлган ҳолда унга суяниб ўтирдилар ва бармоқларини бир-бирига кириштирдилар. Ичларидан бир нарса ноқис бўлганини сезиб турар эдилар. Шошилиб турганлар масжид эшигидан чиқар эканлар, бир-бирларига қараб: “Намоз қисқарибди”, деб айта бошлашди. Негаки, саҳобалар Пайғамбаримиз оддий инсонлар каби унутиши мумкин эмас, бу пайғамбарлик мартабасига тўғри келмайди, деб ўйлашар эди.
Саҳобалар Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан ҳайбатланишар, шу боис улар орасида Абу Бакр ва Умар каби катта саҳобалар бўлишига қарамай, ҳеч ким у зотдан бу ҳақда сўрашга журъат қила олмади.
Лекин саҳобалар орасида Зулядайн деган киши бу сукунатни бузиб, Набий соллаллоҳу алайҳи ва салламдан: “Ё Расулуллоҳ, унутдингизми ё намоз қисқартирилдими?”, деб сўрайди. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ўз тахминларига таяниб: “Унутганим ҳам, намоз қисқаргани ҳам йўқ”, деб жавоб берадилар. Зулядайн икки ракаат намоз ўқиганларини аниқ биларди. Пайғамбаримизнинг ушбу жавобидан сўнг модомики намоз қисқармаган бўлса, у ҳолда Пайғамбаримиз унутиб икки ракаат ўқиганларига ишончи комил эди. Шу сабаб Пайғамбаримизга: “Унда унутибсиз”, дейди. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам Зулядайннинг сўзи рост эканини билиш учун атрофидаги саҳобаларга: “Зулядайн айтгандек мен икки ракаатгина ўқидимми?”, дейдилар. Улар: “Ҳа”, деб жавоб беришади. Ушбу жавобдан сўнг у зот олдинга (меҳробга) ўтиб, унутиб қолдирган икки ракаат намозларини ўқийдилар. Ташаҳҳуд ва саловатни ўқиб бўлгач, салом берадилар. Сўнг ўтирган ҳолларида такбир айтиб, намозда қандай сажда қилсалар, худди шундай ёки ундан ҳам узоқроқ муддат сажда қиладилар. Сўнг такбир айтиб, бошларини саждадан кўтарадилар. Сўнг такбир айтиб, худди аввалигидек ёки ундан ҳам узоқроқ сажда қиладилар. Сўнг такбир айтиб бошларини саждадан кўтарадилар. Сўнг ташаҳҳуд ва саловат айтмасдан салом берадилар.
Уламолар ихтилофи:
Намознинг тўлиқ ёки ноқис бўлганлигида шак қилиш (билмай қолиш) саждаи саҳвни вожиб қиладиган сабаблардан бири саналади. Имом Муслим Абу Саид розияллоҳу анҳудан ривоят қилган ҳадисда Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам шундай деганлар: “Биронтангиз уч ракаат ўқидими ё тўрт ракаатми, деб намозида шак қилиб қолса, шакни ташлаб, ишончи комил бўлганига қараб иш тутсин. Сўнг салом беришдан олдин икки бор сажда қилсин”[Муслим: 571] Пайғамбаримизнинг “Биронтангиз намозида шак қилса”, деган сўзларини уламолар турлича тушунишган.
Имом Молик, Шофеий, Саврий, Авзоий, Исҳоқ ва Рабеаларнинг фикрича, шунингдек, ҳанбалий мазҳабидаги машҳур фикрга кўра, инсон қанча намоз ўқиганини аниқ билмай қолса, гарчи у тахминан қанча ўқиганини билса-да, намозида шак қилган деб эътибор қилинади. Шунга кўра, қанча намоз ўқиганини тахминан билган одам ҳам намозида шак қилган ҳисобланиб, ушбу шакни ташлаб, аниқ билган маълумотига биноан намозини давом эттиради. Улар ўз фикрларини бундай деб изоҳлашган: “Асл қоидага кўра, шак қилинган нарса йўқ деб эътибор қилинади. Бинобарин, гарчи ўй ва тахминлар бунинг хилофига далолат қилса ҳам, асл қоидага амал қилинади”. Улар инсон қанча намоз ўқиганини тахминан аниқлашга уриниши шарт эмас деб билишади. Ушбу фикр Ибн Умар ва Ибн Аббосдан ҳам нақл қилинган.
Имом Аҳмаддан нақл қилинган бир ривоятга кўра, ёлғиз намоз ўқувчи қанча намоз ўқиганини билмай қолса, ишончи комил бўлган миқдорга биноан давом эттиради. Бунга юқоридаги Абу Саиднинг ҳадиси далолат қилади. Аммо имом бўлса тахминига (ғолиби зоннига) кўра иш юритади. Уш


Саждаи саҳв ҳақида

Араб тилида саҳв деб унутишга, яъни бир ишни билмасдан тарк қилишга айтилади. Инсон бирон ишни билмай (беихтиёр) тарк қилса гуноҳкор ҳам, жавобгар ҳам бўлмайди. Зеро, Набий соллаллоҳу алайҳи ва саллам шундай деганлар: “Умматимнинг хатодан қилган ва унутиб тарк қилган ишлари кечирилган”.
Пайғамбаримиз Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам намознинг айрим амалларини билмасдан тарк қилганлари саҳиҳ ҳадисларда келган. Албатта, бундай камчилик Пайғамбаримиз томонидан содир бўлишининг ортида талай ҳикматлар ётади. Жумладан:
У зот ҳам қолганлар сингари оддий инсон бўлиб, инсонлар хато қилгани каби у зот ҳам хато қилиши мумкин. Аммо қолган инсонлардан фарқли ўлароқ Пайғамбаримиз қилган хатоларига шариат индамай турмайди. Зеро, бу пайғамбарлик мақомини ҳимоя қилиш учун зарурдир.
Бундай ҳодисалар орқали умматга айрим ҳукмлар жорий қилинади.
Хато-камчиликка йўл қўйган инсоннинг қалбига таскин бериш. Зеро, инсон ҳатто Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан ҳам хато-камчилик содир бўлганини билса, динимда камчилик бор экан ёки иймоним ноқис экан деб тушкунликка тушмайди.
Бундан бошқа Аллоҳнинг ўзига аён бўлган ҳикматларга биноан Пайғамбаримиздан хато-камчиликлар содир бўлган.
Саждаи саҳв сабаблари учта:
1 – Намозда бирон амални зиёда қилиш.
2 – Намозда бирон амални ноқис қилиш.
3 – Намозда шак қилиш.
Саждаи саҳв Аллоҳни рози қилиш, шайтоннинг бурнини ерга ишқаш, йўл қўйилган камчиликни тўлдириш учун жорий қилинган.
Юз биринчи ҳадис


عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ – رضي الله عنه – قَالَ: ((صَلَّى بِنَا رَسُولُ اللهِ- صلى الله عليه وسلم – إحْدَى صَلاتَيْ الْعَشِيِّ – قَالَ ابْنُ سِيرِينَ: وَسَمَّاهَا أَبُو هُرَيْرَةَ. وَلَكِنْ نَسِيتُ أَنَا – قَالَ: فَصَلَّى بِنَا رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ سَلَّمَ. فَقَامَ إلَى خَشَبَةٍ مَعْرُوضَةٍ فِي الْمَسْجِدِ فَاتَّكَأَ عَلَيْهَا كَأَنَّهُ غَضْبَانُ وَوَضَعَ يَدَهُ الْيُمْنَى عَلَى الْيُسْرَى وَشَبَّكَ بَيْنَ أَصَابِعِهِ. وَخَرَجَتِ السَّرَعَانُ مِنْ أَبْوَابِ الْمَسْجِدِ فَقَالُوا: قَصُرَتِ الصَّلاةُ – وَفِي الْقَوْمِ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ – فَهَابَا أَنْ يُكَلِّمَاهُ. وَفِي الْقَوْمِ رَجُلٌ فِي يَدَيْهِ طُولٌ يُقَالُ لَهُ: ذُو الْيَدَيْنِ فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ أَنَسِيتَ أَمْ قَصُرَتِ الصَّلاةُ؟ قَالَ: لَمْ أَنْسَ وَلَمْ تُقْصَرْ. فَقَالَ: أَكَمَا يَقُولُ ذُو الْيَدَيْنِ؟ فَقَالُوا: نَعَمْ. فَتَقَدَّمَ فَصَلَّى مَا تَرَكَ. ثُمَّ سَلَّمَ ثُمَّ كَبَّرَ وَسَجَدَ مِثْلَ سُجُودِهِ أَوْ أَطْوَلَ. ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ فَكَبَّرَ ثُمَّ كَبَّرَ وَسَجَدَ مِثْلَ سُجُودِهِ أَوْ أَطْوَلَ. ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ وَكَبَّرَ. فَرُبَّمَا سَأَلُوهُ: ثُمَّ سَلَّمَ؟ قَالَ: فَنُبِّئْتُ أَنَّ عِمْرَانَ بْنَ حُصَيْنٍ قَالَ: ثُمَّ سَلَّمَ)) .

Муҳаммад ибн Сирин Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилади: “Кундузги намозларнинг бирида Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам бизга имом бўлиб намоз ўқидилар. (Ибн Сирин айтади: Абу Ҳурайра қайси намоз эканини айтган эди, лекин менинг ёдимдан кўтарилди) Икки ракаат ўқиб, салом бердилар. Сўнг масжидда ётган бир ёғоч (тўнка) олдига бордилар ва худди бир нарсадан ғазаблангандек унга суяндилар. Ўнг қўлларини чап қўллари устига қўйиб, барқмоқларини бир-бирига киритдилар ва ўнг ёноқларини чап қўлларининг устига қўйдилар. Шошиб турганлар масжид эшигидан чиқар эканлар: “Намоз қисқарибдими?”, дейишди. Қавм орасида Абу Бакр ва Умар ҳам бор эди. Бироқ уларнинг ҳеч бири бу ҳақда Пайғамбаримиздан сўрашга ботина олмадилар. Одамлар орасида “Зулядайн” (узун қўлли) деган киши бўлиб, у Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга деди: “Ё Расулуллоҳ, унутдингизми ё намоз қисқартирилдими?”. Пайғамбаримиз: “Унутганим ҳам, намоз қисқаргани ҳам йўқ”, дедилар. Сўнг (одамларга юзланиб): “Зулядайн айтгани ростми?”, дедилар. Одамлар: “Ҳа”, дейишди. Сўнг олдинга ўтиб унутиб қолдирган ракаатларни ўқиб, сўнг салом бердилар. Сўнг такбир айтиб, худди намозда сажда қилганлари миқдорича ёки ундан узоқроқ муддат сажда қилдилар. Сўнг такбир айтиб бошларини (саждадан) кўтардилар. Сўнг такбир айтиб худди намозда сажда қилганлари миқдорича ёки ундан узоқроқ миқдорда сажда қилдилар. Сўнг такбир айтиб бошларини (саждадан) кўтардилар”. Одамлар Ибн Сириндан сўрашди: “Расулулл


BIZCHI BIZ ALLOHDAN SHUNCHALIK QO'RQAMIZMI?

BU DUNYONING AZOBI VAQTINCHALIK
ALLOH ASRASIN JAXANNAMDAGI ESA ABADIYDIR😰

Eshiting va tarqating


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram


Allohim bizlarni va Ota onalarimizni qadamini yetkazgin Allohumma amiyn amiyn amiyn


RASULULLOHﷺ SIZNI SOG'INDIK


Bu kun dilga to'ldi ALAMLAR,
QUR'ON o'qib bir oz ovundik.
Diydorga zor ko'zlarda namlar
RASULULLOHﷺ sizni sog'indik
Yo Ahmado sizni sog'indik...

UMMATIM deb bo'lgan ko'p sarson,
UMMATIM deb berga xatto JON.
Sizni ko'rmoq bo'ldimu ARMON.?
RASULULLOHﷺ sizni sog'indik,
Yo Ahmado sizni sog'indik...

Mushriklardan ko'rdi-ko'p ozor,
Qalbi xar kun bo'ldi g'am bozor.
HAMZA va ZAYDdan ayrilgan zor-zor
RASULULLOH ﷺ sizni sog'indik,
Yo Ahmado sizni sog'indik...

Borlig'idan kechgan UMMAT deb,
Zarrin to'nni yechgan UMMAT deb,
Oxx MAKKADAN ketgan UMMAT deb,
RASULULLOH ﷺ sizni sog'indik,
Yo Ahmado sizni sog'indik...

UMMATlarga bo'lmay beparvo,
Umringizni qildingiz FIDO.!
YO AHMAD deb yig'laydi DUNYO,
RASULULLOHﷺ sizni sog'indik,
Yo Ahado sizni sog'indik...

Bu sog'inchlar bo'g'zimda ZAXAR,
Ko'rgim kelar sizni SHOM sahar.
Endi diydor bo'ldimu.? MAXSHAR
RASULULLOH ﷺ sizni sog'indik,
Yo Ahmado sizni sog'indik...

UMMATlikni qilaman talab,
Xadislarni qoldimmu asrab.?
SUNNATlarsiz qoraymoqda QALB
RASULLULOH ﷺ sizni sog'indik,
Yo Ahmado sizni sog'indik...

Sizga chindan UMMAT bo'ldikmi.?
Qur'on o'qib amal qildikmi.?!
MASIYATlar to'ldirdi dilni,
RASULLULOH ﷺ sizni sog'indik,
Yo Ahmado sizni sog'indik...

Kelganida bir kun BUYUK kun,
UMMATingiz bo'lganda maxzun.
Kelgaymisiz SHAFOAT uchun.?
RASULLULOH ﷺ sizni sog'indik,
Yo Ahmado sizni sog'indik...

Duo qiling kechirsin ROBBIM,
QIYOMATda qilmasin Maxzun.
MEHMON bo'ling tushlarda xar tun.!
RASULLULOH ﷺ sizni sog'indik,
Yo Ahmado sizni sog'indik...

MUHAMMADO SIZNI SOG'INDIK,
YO MUSTAFO SIZNI SOG'INDIK...!


اللهم صل على نبينا محمد
Allahumma Solli 'alaa Nabiyyinaa Muhammad.

Salollohu alayhi vasallam....! ﷺ


😓👨‍💻علِي 571 ✍📃




Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram


🎙Шукуруллоҳ домла ҳалқимизни қурбон ҳайит байрами билан табриклаб дуо қилдилар🤲🏻

https://t.me/joinchat/AAAAAErLnz54xpHR231w4g
👆👆👆


Репост из: Iymon gavhari|Uyda qoling!
Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram

Показано 20 последних публикаций.

44

подписчиков
Статистика канала