Имомнинг ўғли ўзининг санади билан ривоят қилади:
— Отам ҳар доим “Аллоҳ таоло Абу Ҳайсамни Ўз раҳматига олсин!” дерди. Бир куни ундан Абу Ҳайсам кимлигини сўрадим. Шунда у шундай деди:
— Мен зиндонда Абу Ҳайсам билан бирга ётганман. У машҳур ўғри эди. Ҳатто унинг исми Халифа девонида алоҳида қайд билан турарди. Бир куни қаттиқ калтаклангач мени зиндонга ташлаб кетишди. Ўзим билан ўзим овора бўлиб, инграб ётгандим олдимга бир киши яқинлашди ва:
— Сизни ҳам уришдими? – деди.
— Ҳа! – дедим оғриқдан зирқираган баданимни қимирлатишга мажолим йўқ ҳолда.
— Бу ҳол менга жуда таниш. Мен машҳур ўғрибоши Абу Ҳайсам бўламан. Мени қилган жиноятимни бўйнимга қўйиш учун саккиз минг дарра уришган. Лекин мен бу калтакларга сабр қилдим ва айбимни бўйнимга олмадим. Мен бу ишни ботил йўл устида қилдим. Аммо сиз ҳақ устидасиз, шундай экан сиз мендан кўра сабрлироқ бўлишингиз керак. Чунки мен шайтон йўлида ботил ишим учун собит туриб берганман. Сиз эса Аллоҳ йўлида, динингиз учун собит туриб беринг! Ахир ҳақ учун туриб бериш ботил учун туриб беришдан кўра афзал эмасми?! – деди Абу Ҳайсам.
Кейинроқ қачон калтакланганимда оғриқ зарби жонимдан ўтиб кетса шу ўғрининг гапини эслардим ва:
— Эй Аҳмад, сен ҳақ йўлдасан, сабр қил! Ахир бир ўғричалик бардошинг йўқми?! Одамлар ботил устида сабр қиляптилар, сен ҳақ устида сабр қила олмайсанми!? – дея ўзимга ўзим танбеҳ берардим. Шу билан бардошим ошиб, калтакнинг зарби сезилмай қоларди. Мен ўша оғир кунларда унинг шу гапидан руҳланганман! Аллоҳ таоло Абу Ҳайсамни Ўз раҳматига олган бўлсин!…
Аброр Мухтор Алий
info.islom.uz
🕋Каналга уланиш👇
@Buyukinsonlarhayoti
https://t.me/joinchat/AAAAAEfJj3uTJPG5T3ZiPg
— Отам ҳар доим “Аллоҳ таоло Абу Ҳайсамни Ўз раҳматига олсин!” дерди. Бир куни ундан Абу Ҳайсам кимлигини сўрадим. Шунда у шундай деди:
— Мен зиндонда Абу Ҳайсам билан бирга ётганман. У машҳур ўғри эди. Ҳатто унинг исми Халифа девонида алоҳида қайд билан турарди. Бир куни қаттиқ калтаклангач мени зиндонга ташлаб кетишди. Ўзим билан ўзим овора бўлиб, инграб ётгандим олдимга бир киши яқинлашди ва:
— Сизни ҳам уришдими? – деди.
— Ҳа! – дедим оғриқдан зирқираган баданимни қимирлатишга мажолим йўқ ҳолда.
— Бу ҳол менга жуда таниш. Мен машҳур ўғрибоши Абу Ҳайсам бўламан. Мени қилган жиноятимни бўйнимга қўйиш учун саккиз минг дарра уришган. Лекин мен бу калтакларга сабр қилдим ва айбимни бўйнимга олмадим. Мен бу ишни ботил йўл устида қилдим. Аммо сиз ҳақ устидасиз, шундай экан сиз мендан кўра сабрлироқ бўлишингиз керак. Чунки мен шайтон йўлида ботил ишим учун собит туриб берганман. Сиз эса Аллоҳ йўлида, динингиз учун собит туриб беринг! Ахир ҳақ учун туриб бериш ботил учун туриб беришдан кўра афзал эмасми?! – деди Абу Ҳайсам.
Кейинроқ қачон калтакланганимда оғриқ зарби жонимдан ўтиб кетса шу ўғрининг гапини эслардим ва:
— Эй Аҳмад, сен ҳақ йўлдасан, сабр қил! Ахир бир ўғричалик бардошинг йўқми?! Одамлар ботил устида сабр қиляптилар, сен ҳақ устида сабр қила олмайсанми!? – дея ўзимга ўзим танбеҳ берардим. Шу билан бардошим ошиб, калтакнинг зарби сезилмай қоларди. Мен ўша оғир кунларда унинг шу гапидан руҳланганман! Аллоҳ таоло Абу Ҳайсамни Ўз раҳматига олган бўлсин!…
Аброр Мухтор Алий
info.islom.uz
🕋Каналга уланиш👇
@Buyukinsonlarhayoti
https://t.me/joinchat/AAAAAEfJj3uTJPG5T3ZiPg