Милану Тепићу
(1957 -1991)

Он је херој, и ту нема збора,
сетимо се Тепића мајора.
Сетимо се храброг Српског сина,
од свега је преча отаџбина.

Мит о њему историја ствара,
срушио је пола Бјеловара.
Joш му душа плавим небом лута,
још се шири мирис од барута.

„Док је мене часног официра,
ни усташе неће имат' мира.
Њихове ће ране да крваре,
памтићеш ме граде Бјеловаре."

С војницима у облаке лети,
није Србин ко га се не сети.
Историја записати мора,
са Козаре храброга мајора.

Неће мајка родити Србина,
неће, богме још много година,
Сетимо се Синђелић Стевана,
не рађа се Тепић свако дана.

Песник: Василије од Семберије