Покољем Срба у котару ливањском руководио је
фра др Срећко Перић, фрањевац из самостана Горица код Ливна. Овај фратар имао је једну сестру, која је била удата за Србина. Он је прије покоља, једне недјеље са олтара у цркви Горици хушкачки дјеловао на своје католичке вјернике овим ријечима:
“Браћо Хрвати, идите и кољите све Србе, најприје закољите моју сестру која је удата за Србина, а онда све Србе од реда. Када овај посао завршите, дођите к мени у цркву гдје ћу вас исповиједити, па ће вам сви гријеси бити опроштени.“-
Докторска дисертација Милоша Црномарковића 2020. године. Послије тога је започео крвави пир и у току јуна, јула и августа 1941. године убијено је у ливањском котару око 5.600 мушкараца, жена и дјеце. У том хушкачком дјеловању и подстицању на злочин помагало је др Перићу и његових двадесет фратара из самостана Горице.
На примјер, усташе су 20. августа 1941. године покупиле све мушкарце Србе, Ливљане, одвеле их у шуму Копривницу између Бугојна и Купреса и тамо их на најзвијерскији начин побиле. Неколико дана касније одвеле су у исту шуму и породице убијених и послије страшних и чудовишних мучења све их побиле. Кажу, смрт стријељањем била је пред тим звјерствима права благодат.
Хушкање др Перића и његове пријетње остваривале су се на све стране. Из села Голињева, које је бројало 50 кућа, све мушкарце су живе бацили у јаму на брду Рушници, а њихове породице, жене, дјецу и старце, те исте усташе бациле су у једну другу јаму на брду Камашнице.
Из села Доњи и Горњи Рупљани бачено је 500 мушкараца у јаму у Кланачкој шуми. У селу Цапразлијама заклали су 200 људи, да би онако окрвављени наставили у школи са три стотине жена и дјеце. Преостале мушкарце одвели су у шуму Дикушу и све их побацали у једну дубоку јаму. Зато није чудно што се број жртава тих дана попео у Ливну на око шест хиљада.
Смрт Ватикану!🇷🇸 https://t.me/legionarsrbski