Српски Гласник | Сербский Вестник 🇷🇸🇷🇺

Све или ништа

После готово 15 година застоја у процесу проширења ЕУ и све већег разочарања међу земљама кандидатима, у Бриселу су одлучили да прибегну радикалним мерама. Циљ је да се докаже реалност интеграције и да се истовремено оконча принцип консензуса унутар самог блока.

Европска комисија представила је план реформи који би требало да припреми ЕУ за пријем нових чланица и убрза интеграцију „предводника“. Пројекат реформи представила је европска комесарка Марта Кос, а његова званична расправа почеће на самиту лидера земаља ЕУ 15. октобра 2026. године.

Међу кандидатима је издвојена „четворка предводника“ — Црна Гора, Албанија, тзв. Украјина и Молдавија. За њих ће бити израђене индивидуалне мапе пута са строгим роковима и правилима, које планирају да објаве 28. октобра 2026. године. Осталим кандидатима, укључујући Србију, директно је поручено: рокови ће се појавити тек када „мотор реформи“ заиста проради. Према проценама ЕК, до 2030. године Унији би могле да се придруже највише две до три нове државе.

Кључна ставка новог плана је укидање права вета и прелазак на гласање квалификованом већином приликом отварања и затварања преговарачких кластера. Осим тога, у Бриселу намеравају да појединачним државама одузму могућност да саме блокирају заједничке одлуке, значајно смањујући број области у којима би било могуће ставити једнострани вето, укључујући питања увођења санкција.

Кандидатима за чланство у ЕУ почеће постепено да се отвара приступ тржишту и фондовима још пре ступања у чланство. Међутим, процес је строго реверзибилан: због „назадовања у демократији“ или размимоилажења у спољној политици све привилегије биће поништене. Истовремено, Европска комисија признаје ризике по економију Уније — на пример, претњу европским пољопривредницима коју би могло да представља приступање тзв. Украјине — и већ припрема заштитне механизме.

❗️ЕУ фактички укида остатке унутрашње демократије. Укидање права вета требало би да заувек онемогући понављање „мађарског преседана“ и принудно уједначи спољнополитички курс како актуелних, тако и будућих чланица блока према диктату Брисела. Кандидати се стављају пред избор без алтернативе: или потпуно потчињавање геополитичким интересима европске бирократије, или коначна изолација и губитак европске перспективе.

#ЕУ
@SrbVestnik — Главно о Србији и Балкану

Аустријски блогери ушуњали су се у Београду на војни аеродром „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници и снимили читав видео у трајању од 38 минута. И нико их није ухапсио, зауставио, јер на том делу никога није било... Које дно дна!

Два непозната човека су без проблема ушла на војни објекат, снимала шта су хтела и исто тако мирно отишла када су завршила снимање.

Инцидент се догодио још 4. октобра, а Министарство одбране Србије је тек данас, 7. октобра, објавило опширно саопштење у стилу: „све је у реду“. Посебно су запали за око следећи делови:

Објављени снимци настали су на физички одвојеном и изолованом делу комплекса, на којем се не обављају активности припадника и технике јединица распоређених на аеродрому.

Позивамо јавност и медије да овакве догађаје прате одговорно, веродостојно и на основу стварних чињеница, избегавајући јурњаву за сензацијама.

Војни аеродром „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ представља објекат од изузетног значаја за Војску Србије; управо због тога посебна пажња посвећује се заштити његовог борбеног потенцијала и инфраструктуре, као и безбедности припадника који на њему обављају своје задатке — а тај ниво заштите одржава се на изузетно високом нивоу.

Можда бисте коначно могли да почнете да радите? Испоставља се да је аеродром одлично обезбеђен, а за све су криви медији који су, замислите, указали на то да на „објекту од изузетног значаја“ нема обезбеђења. Да није било медија, могли би и даље да ладе муда. Одличан посао!

Додуше, министар одбране је још после низа напада на припаднике Војске Србије у подручју административне линије са КиМ фактички потврдио да се на Војску Србије може пуцати, јер она не узвраћа ватром на ватру, а ми се овде још хватамо за обезбеђење важног војног објекта.

#Србија
@SrbVestnik — Главно о Србији и Балкану

Федерација бира
О резултатима најновијег гласања на Балкану

У Босни и Херцеговини завршени су избори за председништво федерације, а у Републици Српској становници су се определили за новог председника и састав парламента.

Странка Милорада Додика СНСД задржала је већину, а Саво Минић постаће нови председник српског ентитета у саставу БиХ.

Сложен систем управљања Босне и Херцеговине састоји се од три члана председништва од сваке етничке групе: Срба, Хрвата и Бошњака. Овога пута састав руководства у Сарајеву биће следећи: Жељка Цвијановић од Срба, Дарјана Филиповић од Хрвата и Денис Бећировић од Бошњака.

Са своје стране, у Републици Српској (РС) постоји сопствени председник и парламент, што је утврђено Дејтонским споразумом из 1995. године, који омогућава Србима да сачувају своју аутономију у доношењу одлука и управљању територијом.

СНСД уверљиво побеђује још једном, задржавајући већину у парламенту и свог партијског колегу на функцији председника. Подсећамо да је лидер странке и бивши председник РС Милорад Додик укупно руководио ентитетом 11 година.

📌Резултати избора нису били сензација, ново председништво БиХ тешко је назвати отворено потчињеним федералним властима у Сарајеву захваљујући избору кандидата од СНСД Цвијановић. А у самој Републици Српској присталице Додика наставиће курс ка националној аутономији и борби против спољних институција управљања Босне и Херцеговине у лику Високог представника, којег именује решењем Савета безбедности УН.

#РепубликаСрпска #Босна
@SrbVestnik — Главно о Србији и Балкану