Трећа Србија

Трећи пут, трећа позиција или трећа идеја представља идеолошки спектар мноштва сродних идеја које су повезане заједничкој супротстављености интернационалним идејама као што су први пут (капитализму: демократском парламентаризму, плутократији и бирократији) и други пут (комунистичком тоталитаризму, класној борби) и наравно светској власти.
Трећи пут се јавља у Европи у раним 1920-им годинама почевши са италијанским политичаром Габријелом Д'Ануциом који претставља претечу фашизма и оног што ће касније постати Национал Фашистичка Партија Италије са Бенитом Мусолинијем на челу.
Идеје трећег пута су ауторитарне и представљају спој левог и десног политичког спектра, често спајајући десничарски културни конзерватизам и национализам (било верски, грађански, етнички или расни) са левичарском економијом.
Осим већ поменутог Фашистичког покрета у Италији још неки примери трећепуташа у Европи 20. века су и: Националсоцијалисти Немачке (НСДАП), Збор (Краљевина Југославија/ Србија), Румунски Легионари (Гвоздена Гарда), Британски Фашисти (БУФ), Шпански Фалангисти и бројни други.
Осим саме Европе где је трећи пут имао најјаче упориште, идеје трећег пута су биле заступљене и Америчком континенту.
У модерном времену услед нефункционалности либералне демократије и мултикултуралних конзумеристичких друштава где су традиционалне врлине, нација и где све оно што представља виши циљ је бачено на маргину и често исмевано, осуђивано, услед евидентних увиђања тога да староседеоци у својим земљама гледају како постају мањина и бивају систематски замењивани тоталним странцима, потребе за идејама трећег пута су поново у порасту.