Yon daftar


Channel's geo and language: not specified, not specified
Category: not specified



Channel's geo and language
not specified, not specified
Category
not specified
Statistics
Posts filter


Жиноят ишлари бўйича Учтепа тумани судида Тошкент юридик коллежининг собиқ директори Н.Темировага нисбатан очилган жиноят иши бўйича суд жараёни бошлангани ҳақида хабар берган эдик.
Шу йил 16 мартда бошланган суд жараёнига ниҳоят нуқта қўйилди.
Н. Темировага Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексининг тегишли моддаларига кўра, 3 йил мансабдорлик ва моддий жавобгарлик юклатилган лавозимларида ишлаш ҳуқуқидан маҳрум қилинган ҳолда, энг кам ойлик иш ҳақининг 350 баробари миқдорида жарима ва 5 йил 6 ой муддатга озодликдан маҳрум қилиш жазоси тайинланди.
– Айтиб ўтиш керакки, Н.Темирова Жиноят кодексининг бир неча моддаларида назарда тутилган жиноятларни содир этгани учун судланди, – дейди Жиноят ишлари бўйича Учтепа тумани суди судьяси Болат Султонов. – Жумладан, ўзлаштириш ёки растрата йўли билан талон-торож қилишга оид жиноятни жуда кўп миқдорда фирибгарлик, яъни алдаш ёки ишончни суиистеъмол қилиш йўли билан ўзганинг мулкини ёки ўзганинг мулкига бўлган ҳуқуқни қўлга киритишни жуда кўп миқдорда содир этиш, ҳокимият ёки мансаб ваколатини суиистеъмол қилиш, ҳокимият ёки мансаб ваколати доирасидан четга чиқиш, мансаб сохтакорлиги, пора бериш, ҳужжатлар, штамплар, муҳрлар, бланкаларни, автомототранспорт воситаларининг ва улар тиркамаларининг (ярим тиркамаларининг) давлат рақам белгиларини эгаллаш, нобуд қилиш, уларга шикаст етказиш ёки уларни яшириш, ёлғон гувоҳлик бериш каби жиноятларни ҳам содир этганликда айбдор, деб топилди.
Тошкент юридик коллежида иш юритувчи котиб ҳамда кадрлар бўлими инспектори бўлиб ишлаган Абдулазиз Салимжонов фирибгарлик, пора бериш, мансаб сохтакорлиги каби жиноятларга алоқадорлиги сабабли судланди. Суд жараёнида унга қўйилган айблар ҳам исботини топди. Унга Жиноят кодексининг тегишли моддаларига кўра, 3 йил мансабдорлик ва моддий жавобгарлик юклатилган лавозимларда ишлаш ҳуқуқидан маҳрум қилинган ҳолда энг кам ойлик иш ҳақининг 310 баробари миқдорида жарима жазоси тайинланди.
Эслатиб ўтамиз, Тошкент юридик коллежи ўқувчилари дарс вақтида коллеж ҳовлисида ўзаро жанжаллашиб, пичоқбозлик қилиши оқибатида уларнинг бири вафот этгани, бири эса оғир тан жароҳати олгани кўпчиликнинг қалбини ларзага солган эди.
Президентимиз ҳам бу воқеага эътибор қаратиб, коллеж собиқ директори Темирова ушбу ҳолатга йўл қўйгани ҳамда жуда кўп миқдорда коллеж маблағларини ўзлаштириш, мансабини суиистеъмол қилиш каби жиноятларни содир этгани учун бугун қонун олдида жавоб беряпти, деб қайд этган.
Ҳақиқатан ҳам содир бўлган мудҳиш воқеадан кейин Тошкент шаҳар прокуратураси томонидан мазкур коллежда текшириш ўтказилгани натижасида бу ўқув масканида бошқа жиноятлар содир бўлаётгани ҳам аниқланган ва жиноят иши қўзғатилган эди.
Н.Темировага нисбатан 2017 йил 25 ноябрь куни қамоққа олиш эҳтиёт чораси қўлланилган.
Мазкур жиноят иши бўйича жазо тайинлашда суд қонунчиликда назарда тутилган инсонпарварлик ва адолат тамойилларига асосланди.

https://t.me/joinchat/AAAAAEHi_Tk-4p_xI26gIw


Forward from: bamaylixotir
Bir kuni kompleksimizning trenajyor zalida shug‘ullanib tursam, bir qizcha ichkariga kirmoqchi bo‘ldi. Qo‘shni uyda turadigan qizcha. Onasi bolalar maydonchasiga olib chiqqanida ko‘rganman. Ismi - Bella. Portugalcha, inglizchada gaplashadi. Kadr qizcha. Har bir gapiga hayratlanishingizniyam, kulishingizniyam bilmaysiz.
  Bella eshik kodini bilmaskan. Ochib, uni kiritdim. Bir o‘zi yuribdi. Sizga aytsam, bu yerda juda amri mahol ko‘chada bir o‘zi yurgan bolani uchratish. Ko‘cha bo‘lib, katta ko‘chada emas, o‘z uyi atrofida ham. Oynadan turvolib, sakkizinchi etaj(sakkizinchi etaj bor bo‘lsayam mayliykan)dan "Dostonuuuu" deb qichqirishlar yo‘q. Yosh bola uyidan tashqarida doim bir эдалт nazorati ostida bo‘lishi kerak. Bu haqida keyinroq. Xullas, Bellani kiritdim. Kiriboq sayrab ketdi(inglizchalab, albatta):
  - Men onamsiz keldim. Bu degani men uje juda katta qizman degani. Men allaqachon to‘rt yarim yosh bo‘lganman.
Men unga:
  - Onang biladimi shu yerda ekanligingni?
U:
  - Yo‘q. Bu degani - men uydan qochib ketdim degani. Nimaga? Chunki meni uyimdagilar menga nisbatan o‘taketgan darajada yomon munosabatda bo‘lishyapti.
 😂😂😂😂😂😂😂😂😂😂😂😂
  Kulgimni zo‘rg‘a bosib turib, sekin so‘rayapman:
  - Ha, mayli. Hozir shu yerda biroz o‘ynamoqchisan-da a? Aytaylik, bir soatcha o‘ynagandan keyin uyga ketmoqchi bo‘lsang, uyingni raqamini bilasanmi?
  Uyining raqamida 1, 0, 3, 4 raqamlari borligini esladi. Men "gap yo‘q, bemalol o‘ynayver" dedim-u, kompleksimiz menejeri xonasiga qarab zing‘illadim. Bir bola uyidan qochib chiqqanini eshitib, ko‘zi chiqib ketdi. Va oxirida, hammasini tinchitgach, kelib rahmat aytib ketdi. Aslida, hamma narsaga rahmat aytaverishadi. Bu haqida ham keyinroq.


Forward from: Guy with a backpack
"Бор умидимиз сиздан", дейдиганларнинг илтимосини бажарманг... Токи ниятларини тўғрилаб олмагунларича...




Tibbiyotimizda qoʻllanadigan OITS, oʻrischa spid (orttirilgan immunitet tanqisligi sindromi) xastaligi atamasi eshitgan quloqqa nafaqat dahshatli, balki maʼnosi tushunarsiz hamdir. Shu terminning tushunarli varianti Shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf rahimahullohning kitobida qayd etilgan ekan. "Vasatiya - hayot yoʻli" nomli kitoblarida oʻrni kelganda bu xastalikni "...insondagi tabiiy monelikning yoʻqolishi" deb atagan. Sizningcha, qaysi biri tushunarliroq? Hazrat atamashunoslarga ham oʻzbek tilida soʻz qurilishi borasida saboq oʻtib ketgandek.

(Shayx Muhammmad Sodiq Muhammad Yusuf. Vasatiya - hayot yoʻli, 90-bet.)

©Yigitali Mahmudov (feysbuk)


"Мўда учун" ўраниб юриш мўда учун очиқ-сочиқ юришдан яхши.
"Эрга тегиб олиш учун" ҳижобланиш эркакнинг эътиборини ўзига тортиш учун баданини кўз-кўзлаб яланғочланишдан яхши.
Кийимда туркларга ё арабларга тақлид қилиш ўрисга ё фарангга тақлид қилишдан яхши.
"Мўда учун" мачитга бориш мўда учун дискотека ё тунги клубга боришдан яхши.
"Мошинага эришиш учун" ҳадис ёдлаш мошина ютиб олиш учун қимор ўйнашдан яхши. Ва ҳоказо...

Н.М. Рауфхон


#Тилдан_сабоқлар
Қурилишига кўра ҳар бир тил ўзига хос. Жумладан, ўзбек тили ҳам шаклу шамойилда бошқаларга ўхшамайди.
Бу ўзига хослик биргина сана айтилиш ва ёзилиш тартибида ҳам кўринади.
Ҳозир бузилиб кетган, лекин аслида ўзбекона ифодада олдин йил, кейин ой, кейин кун айтилади.
Масалан, бугунни “2018 ЙИЛ ИЮЛИНИНГ 25-КУНИ” тарзида айтиш ва ёзиш энг тўғрисидир. Жуда бўлмаса, “2018 ЙИЛ 25 ИЮЛ” дейилса ҳам бўлади.
Лекин асло “25 ИЮЛ 2018 ЙИЛ” деб бўлмайди. Ўрис тили таъсирида шундай деб ҳам айтиляпти, лекин бу кўриниш хатодир.
Қисқартириб ёзилганида ҳам “2018.07.25.” ёки “2018.25.07.” тарзидагиси ўзбеконадир. “25.07.2018.” тарзида ёзилиш ўрис тилига хос.
Буни қаердан биламиз?
Ҳар икки шаклни овоз чиқариб ўқиб кўринг, қайси шакл қайси тилга хос эканини билиб оласиз.
Ўрисларда олдин кун, кейин ой, кейин йил келгани учун улар: “ДВАДЦАТЬ ПЯТОЕ ИЮЛЯ ДВЕ ТЫСЯЧИ ВОСЕМНАДЦАТОГО ГОДА” тарзида ёки янада эскироқ замонга қайтсак, “ДВАДЦАТЬ ПЯТОЕ ЧИСЛО ИЮЛЯ МЕСЯЦА ДВЕ ТЫСЯЧИ ВОСЕМНАДЦАТОГО ГОДА” тарзида ифодалашади. Қисқартма шаклда ҳам шу ўрисона ифода усулига содиқ қолишган: “25.07.2018”. Бугун агар биз “ЙИГИРМА БЕШИНЧИ ИЮЛ 2018 ЙИЛ” деяётган бўлсак, тилимиз бу масалада яна бир ўзига хос томонини бой бериб, ўрис тили таъсирига тушиб қолгани натижасидир.
Демак, сана-ой-кун айтилиши ва ёзилишининг тоза ўзбекона ифодаси бундай:
а) ёйиқ шакли – “2018 ЙИЛ ИЮЛИНИНГ 25-КУНИ” ёки “2018 ЙИЛ 25 ИЮЛ”;
б) қисқартма шакли – “2018.07.25.” ёки “2018.25.07”.

Мен ўзим неча йиллардан бери қўлимдан келганича шунга риоя этиб келаман. Хатога ўрганиб-кўникиб қолганлар: “Нима фарқи бор? Бундай шакл ўрисча бўлса-да, ўзбекчага ҳам сингиб кетиб бўлди, шунга шунчаликми?!” деб эътироз билдиришлари мумкин.
Мен асли тўғриси қандай бўлишини кўрсатдим, холос, истаганлар бугундан бошлаб ўнгласин, истамаганлар кўникмасидан қутулолмай юраверсин.

Нуруллоҳ Муҳаммад Рауфхон


Ўтган чорак асрда Ўзбекистондаги энг асосий конфликт чизиғи, бу давлатнинг дунёвий қарашлари ва жамиятнинг диний эҳтиёжлари бўлди. Энг кўп қамашлар, қатағонлар, жамиятни ларзага солган воқеа-ҳодисалар шу конфликт чизиғи натижасида юз берди. Савол туғилади: давлат “дунёвийлик” тамойилини қандай тушунади ва жамиятга қандай тушунтиради? “Дунёвийликни” таҳлил қиладиган, талқин қиладиган қанча ҳуқуқий, сиёсий ва қадриятлар нуқтаи назаридан китоблар ёзилди, таржима қилинди? Масалан мен ушбу қадрият ва тушунчага бағишланган ўзбек тилидаги бирон-бир жиддий китобни кўрмаганман.
Яқинда Вашингтондан қайтган Сенат раисининг биринчи ўринбосари, сенатор Содиқ Сафоев УзАда сафар ҳақида қисқа мақола чоп қилибди. Ўқиб жуда ҳайратландим. Сабаби, Содиқ Сафоев жумладан бундай ёзади: “жамиятнинг дунёвий ҳусусиятини қўллаб-қувватлаш борасида амалга оширилаётган ислоҳотлар тўғрисида кенг ахборот тақдим этилди”.
Ҳалқаро стандартларга кўра, бу айтилган гап Ўзбекистонда дин ва виждон эркинлиги поймол этилаётганини, давлат жамиятнинг диний қарашлари билан курашаётганини тасдиқлайди. Чунки, дунёвийлик – жамиятга эмас, давлатга, ҳукуматга қўйиладиган талаб. Яъни, давлат/ҳокимият барча динларга нисбатан нейтрал ва холис бўлсин, уларни бирини иккинчисидан устун кўймасин, репрессия қилмасин..., атеистлар, ҳар хил диндолар ўртасида адолатли арбитр бўлсин дегани. Жамиятга нисбатан эса, дунёвийликнинг талаби шуки, бир шахснинг диний қараши ва амалиёти бошқаларнинг қадр-қимматини поймол қилмасин, ҳақоратламасин, хавфсизлигига таҳдид бўлмасин дегани. Лекин сенатор Вашингтонда олдинги маъмурият қарашларини айтибди, экспертлар ва кенг жамоатчилик олдида Ўзбекистон шаънига сояли гаплаб қилибди.
Шу сабаб ҳамки, Ўзбекистонда аввал ҳалқаро стандартлардаги “виждон ва дин эркинлиги нима” эканлигини англаб олиш зарур. Акс ҳолда, янги ҳокимият яна танқидлар нишонига айланади, давлат ва жамият ўртасидаги зиддият давом этади.

©Раббимов фикри


Олдинги жадидлар ҳозир ҳаёт бўлишганида эди…

Мавжуд техник имкониятлар ва аҳолининг каттагина қисми ўқиш-ёзишни билишни кўриб, нима сабаб ривожланиш йўлида деярли ҳеч нарса қилинмаётганига хайрон бўлишар эди.. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Улар мактабларда ўқитувчилик қилишар ёки турли маърифий мавзуларда семинарлар, мастер класслар ташкил қилишаётган бўлар эди..
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Улар ёшларни хорижий тилларни ўзлаштириб, жаҳон билим манбаларига боғланишга тарғиб қилиб бунга техник шароитлар яратишар, Coursera-га ўхшаган информацион ўқув манбаларига боғланиш учун компьютерхоналар, китобхонлар клублари ташкил этиб, ёшларни ривожланиш дастурлари билан машгул қилишаетган бўлар эди.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Улар жамиятнинг муаммолари борасида тинмай интернетда мақолалар чикаришар, жамиятнинг келажаги ва равнақи борасида турли баҳслар олиб боришаётган бўларди. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Улар миллий ва жаҳон маънавий бойликларни тақратиш ишлари устида кўп тер тўкишаётган, ёшларнинг техник билимлар пойдевори қуриш учун турли Ёшлар инновацион марказларни жорий қилишган бўлар эди Улар нашриёт ишларига жиддий киришиб ватанимиз адиблари ва жаҳоннинг классик ва энг замонавий асарларни чоп этиш устида қаттиқ ишлаётган бўлишар эди…
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Улар тараққиёт лойхаларни молиявий таъминоти учун бой қатламларни хол жонларига қўймай маблағ ундира олишган бўлишар эди..
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Улар ҳукумат сиёсати борасида теран таҳлил асосида етук тавсиялар чиқариб туришаётган бўлар эди.. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Улар ўтмиш ҳақида уз мулоҳазаларида таҳлилий ёндашиб, ортиқча мағрурликка ва кераксиз ҳасратларга берилмаган бўлишар эди..
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Бугунги кун муаммоларига танқидий тафаккур билан ёндашган, бекорчи фитна назариялари ва беъмани ижтимоий жанжалларга қизиқмаган бўлишар эди..
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Ва энг муҳими, жадидларнинг юзлари олға, келажак сари боққан ва бугунги кун заминида дадил-дадил қадамларлар билан ҳаракатда бўлишар эди…

Жамшид Муслимов


Forward from: davletovuz
Айтишларича, парламент қуйи палатаси "Қурол тўғрисида"ги қонун лойиҳасини муҳокама қилишга киришибди.




Yaponlarda singan qimmatbaho idishlar oltin bilan chegalanadi. Natijada, bu idish oldingidan ham qimmatroq va o‘zgacha bo‘ladi. ⬇️


Ҳар кимники ўзига ой кўринар кўзига, деганларидай, кимдир фазога биринчи итни юборган миллатни дунёда энг буюк деб билади, кимдир эса уруш пайтлари душманининг минглаб аёллари, болалари ва кексаларини, ҳарбий ҳолат ва тарихий рақобатга қарамай, ўлим ва жудоликлардан ҳимоя қилишга тайёр турган миллатни буюк деб билади.

Шуҳрат Барлос




Forward from: Online yuridik maslahat (Intellect)
📣📣📣🆕✅👔 Ассалому алайкум! "Online yuridik maslahat" телеграмм мессенджеридаги каналимдан сиз ўзингизни қизиқтираётган ва ҳаётингизда кўп учраётган саволларга профессионал юрист томонидан онлайн тарзда жавоб олишингиз мумкин. Шунингдек, каналимизда қонунчиликка оид энг кўп учрайдиган савол-жавоблар, янгиликлар ва мақолалар бериб борилади.

Каналга уланиш учун қуйидаги ҳаволани (линкни) босинг ➡️➡️➡️ @yuridikmaslahat


Video is unavailable for watching
Show in Telegram


Video is unavailable for watching
Show in Telegram


2018 йили Россия олий ўқув юртларидаги ўзбекистонлик талабаларнинг сони 17 мингни ташкил этди.


Ўзбекистон: энг кўп ажрашиш сабаби уйсизлик

Ўзбекистонда йилнинг ҳар чораги, ҳар ярим йил ва йил якунида оилавий ажралишлар ҳақидаги статистик маълумотлар эълон қилиб борилмоқда. Ана шу маълумотларга таянган Ўзбекистон Хотин-қизлар қўмитаси оилаларнинг барбод бўлишига олиб келаётган асосий сабабларни таҳлил қилиб чиқди.
Ўзбекистон Миллий Ахборот агентлиги хабар қилишича, 2018 йилнинг дастлабки ярим йили мобайнида 16 минг 449 та оилавий ажрим қайд этилган.
Бу 2017 йилнинг дастлабки 6 ойи билан солиштирганда 871 та оила бузилди деганидир.
Ажримларга энг кўп сабаб бўлаётган омиллар қуйидагилар:
1.Уй-жой масаласи;
2. Ишсизлик;
3. Моддий етишмовчилик;
4. Ёшларнинг мустақил ҳаётга тайёр бўлмасдан оила қуриши;
5.Эр ёки хотиннинг ишлаш учун бошқа мамлакатларга кетиб қолиши;
6. Оилада маънавий-ахлоқий муҳитнинг ёмонлиги;
7.Оилага ташқаридан бошқа шахсларнинг аралашуви;
8.Қайнона-келин муносабатлари;
9.Оила қуришдан олдин келин-куёвнинг оилавий шароити, хизмат вазифасининг хусусиятлари (масалан, ҳарбийларнинг) ҳақида маълумоти йўқлиги;
10. Оилавий қадриятларга беписандлик.


Forward from: Guy with a backpack
This movie brings my memories back. This drama stuck with my childhood. There won't be any movie that is better than this! 

20 last posts shown.

75

subscribers
Channel statistics