СРБОФОБИЈА У ШКОЛАМА, ПРИМЈЕР ИЗ УЧИОНИЦЕ: Српски језик “свињарски и говедарски”!
Нашем порталу достављено је писмо о примитивном вријеђању српског језика и малтретирању ученика који говори екавицом. Наиме, Мирјана Радуловић, професор једне средње школе у Подгорици, обрушила се на ученiика који говори екавицом, а српски језик назвала је “свињарским и говедарским”. Редакцији је познато име ученика. Писмо је послато и на адресу предсједника државе, премијеру и предсједнику парпамента.
–На часу црногорског,српског,босанског,хрватског језика и књижевности, ја, М.Т, била сам дискримисана од стране професорке Мирјане Радуловић пред целим одељењем. Наиме, професорка Мирјана тог дана дошла је на замену јер је разредна Јелена Соковиц Дробњак била одсутна. Пре пар часова разредна Јелена С. Дробњак задала нам је одредјене задатке које смо требали одрадити у виду презентација. Другарица из клупе и ја презентовале смо нас рад на тему Петар И Петровић Његош. Изавши испред табле,док смо припремале презентацију, за шта је било потребно свега неколико минута, професорка Мирјана ми је рекла да кренем да причам нешто уопштено о Петру И Петровићу Његошу као и реформама које је он увео. Захтев професорке сам испунила у складу са задатком, након чега није била искоментарисана тема о којој сам причала. Заправо иза мене појавио се први слајд презентације на којем су стајала имена и презимена другарице и мене.
Питање које је представљало “коментар” на моје излагање било је “Ти причаш екавицу?” на шта је мој одговор био позитиван. Одмах након уследило је и питање зашто а ја сам рекла како је моја мајка из Србије. Следеће питање било је које је моје презиме од та два на шта сам одговорила са М. Професорка је затим извела низ закључака и питања попут “Да ли знаш одакле су М. ?”. Рекла сам како знам,али да слободно каже, где је она додала “па са Веруше, горе из брда” а уз то и још зачуђавања како ја то причам екавицу. Додала је како то треба да мењам, притом ничим испровоцирана. Као и сваки пут, према старијој особи, али и просветном раднику, обратила сам се са поштовањем и кроз осмех и рекла како је сада већ касно за то. На мој одговор рекла је како није касно, међутим изјаснила сам се како свакако не желим то да променим и како је то мој понос. На шта сам добила одговор како је то све осим понос. Додала сам и да ништа од овога није речено на националној основи,већ да сам поносна јер је то нешто што носим из куће, као васпитање, просто нешто што је моје.
Затим ме је питала где сам рођења на шта сам одговорила овде, а следеће питање било је коју сам основну школу похађала овде а мој одговор био је Др Драгиша Ивановић.
Професорка је затим изнела констатацију како јој није јасно како чак моја учитељица није утицала да ја свој говор променим у ијекавицу, као и то како га сама нисам променила због читаве литературе из које учим током читавог школовања, која је на ијекавици.
Рекла је како би сваки нормалан просветни радник у Црној Гори поставио оваква питања.
Такође, ничим изазвано моју екавицу, као начин говора,назвала је “свињарским и говедарским” начином изражавања,на ста је уследила згроженост читавог одељена. Свима се обратила и рекла да се не чуде јер је то изрека нашег познатог Вука Карџића.
Ја сам је погледала, слегла раменима и рекла да ћу свакако наставити да причам екавицу. Одговрила је да је уставом и законом прописано да сви који живе у Црној Гори треба да причају ијекавицу, јер је то службени језик Црне Горе.
Друг из разреда подигао је руку и питао да ли то значи да ја кршим закон, на шта је она упитала цело одељене зашто су се упалили кад шибица није бачена и да не разумије зашто су се осетили прозваним и зашто их је то погодило.
Након њеног излагана поставила сам питање које је гласило :Ако се овај предмет зове црногорки српски босански хрватски језик и књизевност, зашто ја као ученик немам право да причам српски као матерњи језик? Одговор је гласио да то нема везе и да свакако кршим устав и закон ове државе чији је слузбени језик црногорски.
