Република Српска Крајина

Ко је јунак Драган Драгановић који се из неког необјашњивог разлога не помиње иако је страдао са мајором Тепићем и војником Мирковићем у Бјеловару 29.09.1991. године?

Оно што смо успјели да нађемо о овом момку постављамо овдје а ако неко од пратилаца зна више информација нека допише у коментар.

Драган Драгановић је био војник Југословенске народне армије (ЈНА) који је погинуо 29. септембра 1991. године у експлозији у касарни Беденик код Бјеловара, током напада хрватских паравојних формација. Тада је имао само 19 година и био је у служби три мјесеца. Његова херојска погибија догодила се у исто вријеме када је и мајор Милан Тепић, познат као посљедњи народни херој Југославије, жртвовао живот да би спасио складиште наоружања.

Драган је рођен 15. јануара 1972. године у селу Ћелиновац код Градишке, као најстарије дијете у великој породици. Послије три деценије, његови посмртни остаци идентификовани су и сахрањени су 19. новембра 2021. године у селу Кијевци, чему су присуствовали чланови породице и локални становници. Његова мајка, која је до краја живота очекивала повратак сина, преминула је 2021. године не дочекавши да се Драганова судбина разријеши.

Драган Драгановић је постхумно одликован Медаљом мајора Милана Тепића 1998. године, а у многим мјестима у Србији и Републици Српској постоје улице које носе његово име. Овај војник остаје запамћен као херој који није желио да напусти своје саборце и своју дужност, што је значајно у контексту ратних догађаја у СР Хрватској.

На данашњи дан, 28.09.1993 године, у хотелу Holiday In у Сарајеву донијета је одлука да се званично успостави националност под називом Бошњак која би обухватила муслиманску популацију "српскохрватског" језика на подручју Босне, Херцеговине и уопште простора бивше Југославије. На самиту у хали хотела тада је присуствовало 300 делегата муслиманског народа под руководством странке СДА.
Назив Бошњак је замијенио дотадашњи назив Муслиман (са великим почетним словом М) како је названа ова популација 1974. године када је први пут и добила статус народности тадашњим уставом СФРЈ.

Назив Бошњак је одабран из два главна разлога.
Прво што је то био аустроугарски покушај стварања "бошњачке националности" за вријеме управљања бечког намјесника Бењамина Калаја а што је било усмјерено превасходно против православних Срба у Босни одн. како би се сузбио српски идентитет на територији аустроугарског протектората под називом Босна и Херцеговина (тада су сви народи одлучно одбили да буду ословљавани тим називом а највећи противници су управо били муслимани који су у то вријеме себе називали најчешће Турцима).
Друго - Бошњак алудира на област Босну те се тиме ова популација представља као старосједилачка и аутохтона што даље омогућава фабриковање историјских чињеница и стварање имиџа да су Бошњаци (муслимани) насљедници Босне и Херцеговине а Срби и Хрвати "дошљаци", што је посебна тема.

Иако су у рат 1992. године ушли као Муслимани из истог су 1995. године изашли као Бошњаци. Већина нас се живих сјећа како су постављани билборди по градовима са муслиманским становништвом са упутством да се на попису изјасне као Бошњаци који говоре "босанским" језиком. У међувремену су под притиском страних дипломата и српски и хрватски политичари и институције прихватили тај појам као етнички назив и он је сада званичан и правно неоспорив.

Међутим историјска је истина да се тај назив као етнички може сматрати тек послије 1993. године а не и прије тога!
Свако помињање појма Бошњак у прошлости односило се на завичајну одредницу а не "етничку" и имало је неколико синонима - Бошњанин, Босанац и слично. У свим случајевима је у питању географски назив а не народни.

Данас је реалност да постоји народ који се изјашњава као "Бошњаци" и не споримо њихову засебност која се свакако оформила кроз сијасет различитих историјских околности. Једино износимо чињеницу око настанка њиховог данашњег етничког назива и не допуштамо фалсификовање историје кроз које бројни индивидуалци и институције овог народа оспоравају историјско наслијеђе Срба на тој територији.