"Реч је о огњу и његовом "вечном пламену" који се, према предању, са Неба спустио на Христов гроб, уочи Ускрса. Осматран с највише катедре поредби религија, тај "вечни пламен" је једна од многих хришћанских позајмица из трезора индоевропске, односно хиперборејске духовности, где су словенски "огањ", латински "ignis" или санскритски "агњи" сила уједињења божанске енергије и материје што пречишћава и препорађа човека. Примерице, ирански Арији су препознавали аристократске изданке људске врсте по ореолском зрачењу божанске енергије, што су потом хришћански сликари приписивали својим свецима. Тај пламтећи симбол венчања Неба и Земље, божанског, а људског елемента, стекао је у православљу неупредиво већи значај него што га има у католичкој, ускршњој литургији "нове ватре". У питању је заправо знамење битне одлике православља која истиче његову самобитност спрам осталих монотеистичких религија: обоготворење човека".
———
Русија устаје (Драгош Калајић)