Наравно, све ово пишем због нас, руске или православне цивилизације. Иако поједини теоретичари виде само површину, па ће све што имају да кажу о Србима и Русима свести на културну феноменологију (Срби слушају турбо-фолк - ми смо Техеран, Руси пате за Паризом, они су Запад итд), чињеница је да наше постојње и дјеловање представља слојевито дозивање наше старе, завјетне свијести (из које црпимо идеју идентитета, тј онога ко смо), са којом се некако и слаже и потире новији слој културолошке заслијепљености Западом - зато и Срби "техеранци" и Руси "парижани" подједнако нестају, топе се у демографији: културно језгро онога како Срби и Руси уређују своје животе доминантно је саткано од западних представа о финансијског сигурности и (евентуалној) породици која не смије да пређе границу личног комфора/материјалне сигурности (чувено и бесмислено а погубно: "не рађати дјецу јер ће бити сиротиња"). Дакле, на идејном плану православна цивилизација још није усјпела да се избори са токсинима Запада, па се засад примјењује исти рецепт за биолошку виталност - масовна увоз миграната у Русију (Кавказ и Средња Азија) а све чешће и у српске земље (засад индијски потконтинент и турски свијет). На плану техничког и политичког: ми заиста имамо свој пут и не треба нам подражавање било чијег обрасца, али очигледно је да се и ту проблеми налазе у тупости политичких елита (са ријетким изузецима). Наравно, Русија јесте атомска сила али њој за побједу над непријатељима неће бити довољан "орешник" већ свеопшта друштвена мобилизација око идеје самобитности и опстанка, а заправо: око идеје Бога који је посао Човјек и који спаја Љубав, Живот, Истину и Жртву. Овако: уколико "они" буду цивилизација која терорише друге и пропагира ЛГБТ+ пропаганду, а ми полу-комунисти, полу-православци, људи без јасне идеје шта јесмо (знамо добро шта нећемо!), ако ми будемо цивилизација разрата, тешко ћемо имати користи од технолошког развоја и политичког отпора. Ми смо тренутно Запад модел. 1968: свеопшта реторика "вриједности" које ни политичка елита (као ни тада) ни народ (као ни тада) нису спремне да живе (сви су и тада били за "друштвену праведност" али под условом да и сами добију више од других у том праведном друштву).

Хоћемо ли имати снаге да се бар минимално консолидујемо на пољу вјере, идеала, који не би остали у празном простору већ који би нам омогућили да поново постанемо Империја снажна да заштити свој народ и своје народе? када се вратим из Цркве препуне народа, чини ми се да се ипак крећемо напријед, но потребно је да се и литургијска жртва у којој учествујемо прелије савршено у руско и српско и остала православна друштва...