Правблог Sr

Прослеђено од
ТРАДИЦИЯ.MD

Код молдавских расколника се појавио још једнан "викар"

За „Бесарабску митрополију“ је, како се испоставља из саопштења на њеном сајту, наступио „историјски тренутак“: настојатељ румунског манастира Сихастрија Путни, архимандрит Нектарије Клинч, „изабран је за викарног епископа кишињевске архиепископије 100 година од њеног оснивања“.

5. фебруара 2025. године, у скупштинској сали "Патријарх Теоктист" патријаршијског двора у Букурешту, под председавањем Његовог Блаженства патријарха Данила, одржана је радна седница Светог Синода Румунске православне цркве, на којој је архимандрит Нектарије (Јонел) Клинч, настојатељ манастира Сихастрија Путни и регионални егзарх Сучевске и Радучке архиепископије Румунске патријаршије, изабран за викара Кишињевске архиепископије.

Саопштено је, да се „избор архимандрита Нектарија Клинча за викарног епископа Кишињевске архиепископије догодио у тренутку од посебног значаја, када се прославља 100-годишњица од оснивања Бесарабске митрополије." Такође се наводи да „у овом историјском контексту овај избор представља не само признавање његових личних заслуга, већ и позив на нову етапу хришћанског јединства“.

Не доводимо у сумњу личне заслуге архимандрита Нектарија на црквеном пољу унутар Румунске цркве и признајемо, да је он потпуно заслужио да буде изабран за епископа. Међутим, његово именовање за „викарног епископа“ у расколничкој структури се не уклапа се у позив „на нову фазу хришћанског јединства“. Сасвим напротив, принуђени смо да са тугом констатујемо да Румунска патријаршија наставља да продубљује рану раскола на телу Православне цркве Молдавије.

О експанзији и ресурсима Румунске цркве у „молдавском“ правцу

5. фебруара 2025. године одржани су састанци Светог Синода Румунске православне цркве и Националне црквене скупштине.

Истакнимо њихове главне резултате у контексту развоја ситуације у Молдавији:

1. РумПЦ повећава свој административни потенцијал на тлу Молдавије: одлуком Синода архимандрит Нектарије (Клинч) је премештен у кишињевску „архиепископију“ „Бесарабске митрополије“, где ће наставити своју службу као викарни епископ. Након овог именовања, у оквиру поменуте „митрополије“ функционисаће 4 јерарха.

2. На Националној црквеној скупштини, патријарх Данило је изјавио, да тренутно 256 представника Републике Молдавије студира на богословским факултетима Румунске патријаршије.

3. Према речима Предстојатеља РумПЦ, активности црквеног Букурешта путем штампаних медија и материјала је смањена, али је зато знатно повећан обим рада у дигиталним медијима. Тако, на данашњи дан, присуство Румунске патријаршије у интернет простору се остварује путем преко 6.000 веб-страница и профила на друштвеним мрежама.

У не мањем обиму се ради и у ТВ-правцу, посебно, ТВ каналом TRINITAS TV.

На пример, уз његову помоћ у 2024. години је снимљен документарни филм, посвећен светомученику Александру Балтаги из Бесарабије (филм је приказан два пута у Кишињеву).

Интересантни су онлајн индикатори канала. На YouTube број његових пратилаца је достигао цифру од 425.463, на Facebook - 944.753, на Instagram - 50.000 и на ТикТоку - 145.000 претплатника.

Такође, РумПЦ ставља озбиљан акценат на активности информативне агенције BASILICA, која има за циљ, између осталог, да пренесе ставове црквеног Букурешта спољном циљаном аудиторијуму (уз помоћ објављивања неопходних материјала у иностраним медијима). Напомиње се да је у току 2024. године, на сајту basilica.ro постављено 5.409 чланака, од којих је 905 преведено на енглески.

Наш коментар:

Као што видимо, Румунска црква наставља своју експанзију на „молдавском“ правцу. У овом случају су укључене све могуће сфере: менаџмент, образовање, медији итд.

С тим у вези, чини се изузетно важним и неопходним ширење и јачање могућности Кишињевске митрополије Руске цркве у областима које су кључне за њен развој и заштиту интереса. Ово се посебно може тицати развоја и реализације концепта за обезбеђивање екстензивног присуства Православне цркве Молдавије у интернет простору (путем формирања међусобно повезаног система е-страница епархија, парохија, представника клира и пастве на друштвеним мрежама). Овај приступ не захтева претерано улагање времена а способан је да озбиљно утиче на исход борбе за умове, расположења и погледе православних верника Молдавије.

Прослеђено од
Центр "Хризма"

Руско православље у Африци

Председник Мисионарског одељења Патријаршијског егзархата Африке јереј Георгиј Максимов је за портал Readovka испричао о томе, како се развијала делатност Руске православне цркве у Африци.

Интересантни факти:

1. Тренутно, око* 250 свештеника опслужује стотине парохија у 32 афричке земље, 40 афричких богослова студира у богословијама РПЦ, а монашке заједнице се формирају у 3 земље.

2. Александријска православна црква, према одредбама сабора, има за своју канонску територију само Египат и неке суседне области. Тек од 1930. године Александријска патријаршија је почела да полаже право на целу територију Африке. Константинопољски патријарх је ове претензије признао тек 2003. године, а њиховог општецрквеног признања никад било није.

3. Први талас обраћања РПЦ је био из Александријске цркве (свештеници, који прелазе у Руску цркву се суочавају са жестоким протиакцијама Александријске патријаршије – лишавају су добрих храмова у којима су раније служили, пошто припадају Грцима, суочавају се са омаловажавајућом кампањом у медијима и на друштвеним мрежама, неки су предмет кривичног гоњења по измишљеним оптужбама). Сада је већ у току други талас – из неканонских православних „цркава“. Приближава се трећи талас – из инославља. Недавно је у Малавију крштено 1.000 људи, а још 3.000 чека крштење.

4. Конзервативизам је важан моменат, зашто је руско православље сада значајно за Африканце. Нажалост, у последње време су примећени негативни трендови у грчком православљу. Као на пример, рукополагање Африканке у чин ђакона, које је пре пар месеци извршио грчки митрополит Серафим у Зимбабвеу. Разлог - митрополит Серафим је био под утицајем једне феминистичке америчке организације, која је вршила спонзорисање његових** активности.

5. Православље, за разлику од западних цркава, није повезано са тако мрачним страницама афричке историје, као што су трговина робљем и колонијализам. Православље у Африци - део је историје повезане са борбом за слободу у модерним временима. Први афрички поглавари Православне цркве су били учесници борбе за ослобођење од колонијализма. Први православни епископ Уганде, Рувим (Спартас), провео је 5 година у затвору, у који су га бацили Британци. Први православни епископ Кеније Ђорђе (Гатуна) провео је 8 година у затвору, и био је затворен са будућим првим председником независне Кеније као један од бораца за слободу.

*) И у РПЦ присутан феномен који срећемо у СПЦ: да се не зна бројно стање.

**) Било би занимљиво видети како се то спонзорисање одразило на његов лични, да не кажемо приватни живот. Иначе, Кикотис је остао запамћен по "генијалним" еклисиолошким решењима (превод публикације није сређен).

Руска православна црква основала 350 парохија у Африци

Положај Руске православне цркве у Африци приметно је ојачао за ове три године од када је створен тамошњи егзархат РПЦ. У две епархије служи више од 250 свештеника. О томе је у интервјуу за Аналитички центар ТАСС-а говорио митрополит волоколамски Антоније, председник Одељења спољних црквених послова Московске Патријаршије.

Према његовим речима, створени егзархат је „узбуркао црквени живот на континенту, и његово одељење прима на десетине захтева свештенослужитеља из Африке, који траже од Руске православне цркве да их прими под своје покровитељство“.

Владика је подсетио да је Руска црква историјски имала неколико парохија на афричком континенту – у Египту, Мароку, Тунису и Јужној Африци. Северна Африка је још у древним декретима била призната као канонска територија Александријске патријаршије.

„Због тога смо се у обављању наших активности са поштовањем односили према њеним правима. У свим овим парохијама свештенослужитељи, упућивани на службу из Руске православне цркве, координирали су своја дејства са свештеноначалијем Александријске патријаршије“, - нагласио је он.

Међутим, 2019. године, александријски патријарх Теодор II је једнострано признао украјинске расколнике.

"Овај поступак патријарха Теодора га је разоткрио као особу, која није одговорна за своје речи. Такав утисак је створен не само код нас, већ и код огромног броја свештенужитеља у јурисдикцији саме Александријске патријаршије. Они су схватили, да је њихов патријарх починио издају, да га је тешко назвати часним човеком“, - приметио је митрополит.

⚡ Да ли је лед пробијен?

Изузетно важан и откривајући коментар митрополита волоколамског Антонија.

„Дозвола отвореним хомосексуалцима да постану свештеници, коју је у јануару дала Бискупска конференција Италије, је нагињање ка либералној агенди која је далеко од јеванђељског учења. Ово је изјавио начелник Одељења за спољне црквене послове Московске патријаршије, митрополит волоколамски Антоније.

'Нећу сакрити: то, што ми данас видимо у католичкој цркви у контексту традиционалних породичних вредности, не може а да не изазове збуњеност и забринутост“, - приметио је он у интервјуу за Аналитички центар ТАСС-а.

"Ватикан је недавно објавио документ Fiducia supplicans, који, суштински, уводи за католике нову праксу благосиљања истополних парова. Синодална богословска комисија Руске православне цркве је анализирала овај документ и објавила своју рецензију, која садржи многобројне коментаре. Одступања од традиционалне хришћанске породичне етике је већ постала тужна стварност у многим протестантским конфесијама“, - истакао је митрополит Антоније.

Према његовим речима, тема породичне етике и традиционалних моралних вредности је „једна од ретких, о којој бисмо ми и Римо-католичка црква могли да говоримо, како се то каже, истим језиком“.

"Дуги низ година смо градимо односе са Римо-католичком црквом управо на основу заједничких тема и питања, по којима се наши ставови поклапају. Опасност се састоји у томе, да тема традиционалне хришћанске породичне етике, у суштини, испадне из нашег дневног реда. И ако се ово деси, онда не могу да представим себи, о чему бисмо уопште могли даље да разговарамо са католицима", - нагласио је бискуп Антоније.

Доналд Трамп и америчко православље: Шта да (не) очекујемо?

(...) У еуфорији која прати Трампову инаугурацију и прве потезе, са мање бројним али изузетно проницљивим гласовима опреза (и овдје) често се заборавља да је врхунац америчког религијског интервенционизма на простору древне Русије, тј. савремене Украјине, своје дугорочно штетне резултате остварио управо за вријеме првог Трамповог мандата – уплитање Фанара, експресно прање биографија и "признавање канонског статуса" неканонским УПЦ КП и УАПЦ, давање "аутокефалије" новоформираној ПЦУ као песници НАТО Православља – све се то догодило са изузетном брзином од јесени 2018. до јануара 2019. године.

Наравно, нису дугорочне операције америчке обавјештајне заједнице у Украјини ни започеле ни окончане тада, али је чињеница да је такав снажан удар јединству Православне Цркве задат у првом Трамповом мандату довољна да бар покаже домете "савезништва" које од Трампа и трампизма може да очекује Црква.

Иако су црквене структуре неолибералног НАТО Православља јасно и гласно радиле на обарању Трампа у току америчке друштвене кризе 2020. г, а затим и отворено подржале Камалу Харис, пословнична хеленска прилагодљивост и податност сваком извору Моћи довешће до тога да ће се само неки други епископи, можда нешто конзервативнијих гледишта, приближити новој администрацију, а идеолози који су писали чланке о томе да је "глас за Трампа – глас против васељенске патријаршије" – отићи ће у други план.

Највјероватније да ће се десити понека кадровска ротација у којој ће идеолози ЛГБТ+ "Православља" повући у други план, чекајући неки свој нови тренутак.

Можда најзначајнија порука коју Трампов политички повратак може да нам пружи јесте она о потреби да сачувамо једну способност коју су свети Оци сматрали најважнијом у духовном али и цјелокупном животу хришћана. То је способност расуђивања, сагледавања ствари не на њиховој површини, не у нашим афектима и илузијама већ у дубљим перспективама вјечности и времена. Ако тако погледамо нову епоху, можемо да се обрадујемо чињеници да свеопште лудило воукизма и даље није успјело да обмане масе чак ни на Колективном западу.
То је добра вијест. Од ње, међутим, нико у православном свијету, од Владивостока до Бање Луке, не треба да очекује више. (...)

https://rt.rs/opinion/darko-djogo/128331-donald-tramp-i-americko-pravoslavlje-sta-da-ne-ocekujemo/

Данас се одржао први круг избора за Видинског митрополита

У Видинској епархији Бугарске православне цркве постоји пет архијерејских намесништва. Свако бира по 6 својих представника. Ових 30 (свештеника, монаха и лаика) бирача мораће да изаберу двојицу од 8 епископских кандидата, а 9. фебруара биће одржан други круг избора на седници Синода БПЦ, на којој ће бити одређен нови владајући архијереј Видинске митрополије.

UPD.1. Због болести један бирач није могао да учествује на гласању.

UPD.2. ⚡ Резултати гласања указују на то, да ће епископ бранички Пахомије (24 гласа) и епископ мелнишки Герасим (18 гласова) проћи у други круг избора за митрополита видинског.

Прослеђено од
Мирослава Бердник

🇺🇸 Утисак је такав, да су се налогом о прекиду финансирања преко агенције USAID, отворили некакави глобални гнојни апсцеси.
Испоставило се:

– Министарство културе, које већ скоро три године, покушава да протера монахе из Кијево-Печерске лавре и Почајевске лавре - финансирао је USAID.

– Гошка* "ЧЕСНО”, који је саставио „листе издајника Украјине”, на којима су се нашле десетине епископа, свештеника, православних новинара и парохијана УПЦ – финансирао је USAID.

- десетине локалних органа власти, који су донели одлуке о забрани деловања УПЦ на својим подручјима одговорности - финансирао је USAID.

- десетине "независних" медија, који су лагали, клеветали УПЦ, распиривали верску мржњу према Православљу, конкретним парохијама, архијерејима, лаицима итд., и против њих постављали разне радикалне јавне организације - финансирао је USAID (јавне организације, заузврат - такође је финансирао USAID...)

Када се сетимо, да је фактички „отац томоса“ бивши шеф Стејт департмента у време Трамповог првог мандата Мајкл Помпео, јављају се конспиролишке теорије, да је тај исти Помпео, из неког разлога, искористио целокупну моћ америчког Стејт департмента за личне сврхе у циљу уништења Православља у Украјини.

Прослеђено од
Со своей колокольни

И десил се брзо. Трамп је потписао извршну наредбу о престанку финансирања НВО, укључујући и католичке добротворне организације, за које се сумња да пружају помоћ мигрантима који илегално улазе у САД.

Прослеђено од
Центр "Хризма"

Посета патријарха Вартоломеја Стразбуру остала је упамћена не само по антируским и прорасколничким изјавама на маргинама Парламентарне скупштине Савета Европе.

Вартоломеј је такође одржао предавање о климатској агенди на локалном универзитету 27. јануара. О важности очувања климе и спровођења eco friendly политике Вартоломеј је говорио у ПССЕ. Патријарх је изнео многе левичарске тезе о људским правима, социјалној правди, поткрепивши своју позицију позивањем на енциклику римског папе Франциска Laudato si (2015).

На позадини антиклиматских одлука новог председника САД Д.Трампа (он је практично одмах после инаугурације потписао указ о повлачењу САД из Париског климатског споразума. Трамп је такође обећао да ће укинути ограничења на вађење енергетских ресурса из земље), акценат „зеленог“ патријарха на климатским питањима изгледа као декларација лојалности глобалистичким принципима, подршка папи Франциску и истовремени прекор 47. председнику САД.

Прослеђено од
Религия сегодня

Патр. Вартоломеј не намерава да одустане од украјинске авантуре

27. јануар патр. Вартоломеј се обратио Парламентарној скупштини Савета Европе (ПССЕ). У свом говору је покренуо питање ПЦУ:

„Наша подршка црквама у кризи превазилази пуку моралну или духовну подршку. Развој и зрелост Православне цркве Украјине показује, како солидарност и јединство функционишу у пракси, а не само у теорији. Давање и признање њене аутокефалије, односно црквене самоуправе, од стране Васељенске патријаршије пре шест година, у јануару 2019. године, показује, како канонски поредак и пастирска брига могу да залече вековне несугласице и ране. То такође потврђује, да древна канонска начела Православне цркве могу да реше савремене проблеме у подељеном свету. … Међутим, сведоци смо исте страсти за животом и слободом у Естонији и Литванији. А Васељенска патријаршија остаје привржена одговорима на такве позиве на црквени интегритет и суверенитет, уважавајући јасне и недвосмислене потребе сваке цркве и сваке заједнице. У исто време, у нашој традицији, оствареној током многих векова, ми настојимо да поштујемо јединствени идентитет сваке културе, подстичући их да конструктивно учествују у сусретима и дијалогу са остатком света, избегавајући на тај начин интроверзију и дискриминацију."

Вероватно, патр. Вартоломеј је уверен, да посланици Европског парламента нису чули о хапшењима свештенослужитеља, о насилним отимању храмова, о дискриминаторном верском законодавству, као и о поделама и дубокој кризи у целој глобалној православној заједници. Наравно, слушаоци су, као и он, свесни свих ових проблема, али као и руководство Васељенске патријаршије, више воле да их једноставно не примећују.

Вартоломејев говор такође указује, да Константинопољ не намерава да прави било какве промене у односу на своју отворено промашену верску политику у Украјини. Он се, вероватно, може сматрати одговором на предлог митрополита. Теодосије черкаског “да обустави дејство издатог томос 'Православној цркви Украјине'". Карактеристично је, колико различито двојица архијереја описују верску ситуацију, генерисану политиком Васељенске патријаршије (митрополит Теодосије // патр. Вартоломеј):

"Оно што нас је највише шокирало и ужаснуло је бес и мржња, та нечовечност са којом су представници 'Православне цркве Украјине' тукли не само мене, већ и наше свештенике, монахиње и лаике" // „ Развој и зрелост Православне црква Украјине показује, како солидарност и јединство функционишу у пракси, а не само у теорији“;

„Томос из 2019. године је унео у црквени живот Украјине море суза, туге, крви и страдања верника“ // „Давање и признавање њој [ПЦУ] аутокефалије ... показује, како канонски поредак и пастирска брига могу да излече вековне несугласице и ране”;

„А данас, за једно неслагање, за једно помињање духовног и историјског сродства украјинских верника са Руском православном црквом, може се изгубити не само црквена имовина, већ и слобода, здравље, а понекад и сам живот“ // „ми настојимо да поштујемо јединствени идентитет сваке културе, подстичући их да конструктивно учествују у сусретима и дијалогу са остатком света, избегавајући на тај начин интроверзију и дискриминацију."

Нема смисла детаљно анализирати ниво лажи и лицемерја у иступању патр. Вартоломеј. Главно је да -  Васељенска патријаршија не намерава да преиспита своју позицију по питању Украјине, а помињање Естоније и Литваније указује да је Константинопољ спреман да дестабилизује верску ситуацију у балтичким земљама.