СНП "ЗБОР" - Војска Светог Георгија

Марксистичка доктрина је јединствена мешавина људског разума и људског апсурда; али комбинација је направљена на такав начин да се само њен апсурдни део икада може применити у пракси, али никад разумни део. Категоричним одбацивањем личне вредности појединца, а такође и нације и њеног расног соја, ова доктрина уништава темељну основу сваке цивилизације; јер цивилизација у суштини зависи управо од ових фактора.

~Адлоф Хитлер - Моја Борба

Кап. Срђан Мркаја:
ИСПИШАЈМО СЕ ПО 8. МАРТУ

Данас ће сваки идиот да полети да се ушлихта жени тако што ће јој купити неки јебени каранфил, ружу… можда неки скупљи поклон (наруквицу, огрлицу…). Извешће је на ручак, вечеру, али тако да сви виде како је он социјално одговорна особа тј. корисна будала која увијек зна гдје јој је мјесто.

Не улазећи у то шта је 8. март сам по себи тј. колико је то малоуман празник (чуј дан жена?!), а посебно не у то ко га је, кад и због чега установио (а спада у опште знање, наравно не мислим на званичне него незваничне информације), дакле посматрајући то чисто као психо-социолошки феномен, већ на први поглед јасно је колико је он заправо једна анти-женска, феминистичка ујдурма.

Сама идеја прослављања жене изван контекста њеног мужа и дјеце тј. породице представља њено издвајање (сецирање) и њено крунисање са гордошћу на пијадесталу њене пропасти. Пројектанти таквих злочиначких празника и идеја не желе добро никоме а најмање жени. Они су јој кроз тзв. “једнакост полова” наметнули мушке обавезе, украли њено женско вријеме и оставили је без заштите у некој умишљеној моћи (коју може осјетити само у наручју мушкарца а никад сама по себи).

И мужеви умјесто да заштите своје жене од ових погубних утицаја. Умјесто да јачином свог карактера и снагом свог духа елиминишу или макар смање негативни уплив тих назадних идеја , они дакле још додатно подржавају сопствену и пропаст своје породице, љигаво пузећи пред општим мишљењем (ма шта то било) и болесном свакодневницом.

Још од АФЖ-а па до модерних феминискиња овдје се истребљује све патријахално и здраво у људима. Мушкарци су постали сервис (слуге), чаробни штапићи и вибратори од крви и меса… све само не домаћини и мужјаци. Они послушно, као какво блесаво псето, стоје пред женама весело машући својим кукавичким “репом” чекајући слиједећу команду и наредно понижење сопствене мужевности. Љигави пробисвјети који по цијели дан једни другима трачају своје жене наравно баш као што то жене раде само не уз кафицу или у фризерском салону него уз пиво. Безмуди романтици и мртвокурчад која заљубљено слини и плачипичке које немилосрдно кукају над својом кукавичком судбином и мисле како ће их неки јебени каранфил спасити од те срамоте , како ће их поклон за 8 Март опрати и учинити да се макар мало осјећају поштованим и признатим.

Аха ха ха ха ха ха ха… авај ови идиоти и не слуте колико жене презиру оне који мисле да своју мужевност могу замјенити неким безвриједним поклоном или са неколико минута лажне пажње. Они не знају колико се управо тиме легитимишу у очима жене као слабићи и као све друго осим као мушкарци.

Ако у себи имате имало части, данас нећете од себе правити дегенерика и феминистичког роба него ћете се испишати по њиховим празницима. Одведите жену (као и сваки други дан) у кревет и тамо јој дајте оно што ће за њу увијек престављати највећи могући поклон, благослов, мир и спокој… дајте јој себе, мушкарца.