⚜
Xorazmning qadimiy qalʼalari⚜
Халқ орасида юрган миш-мишлар Девкесган қалъаси тарихини ишқ-муҳаббати Шаркда достон бўлган афсонавий Фарҳод ва Ширин билан боғлайди. Девкесган шаҳристонида, номаълум бинолар харобалари орасида иккита номсиз мақбара қад кўтариб туради. Уларнинг ҳар бирининг ичида иккитадан сағана бўлиб, маҳаллий аҳоли шу мақбаралардан қай биригадир Фарҳод ва Ширин кўмилган, деб ҳисоблайди. Афсонага кўра, бурун ўтган замонда Дарёлиқ ва Сариқамиш вилоятларида қудратли Адҳамшоҳ ҳукрмонлик қилган. Унинг Ширин исмли гўзал қизи бўлиб, тошкесар Фарҳоднинг севгисига жавобан унга қаттиқ кўнгил қўйганди. Бу икки ёшнинг қовушишини асло истамаган ва айни маҳалда суюкли қизига тўғридан-тўғри рад жавобини бериб, куйдиришни хоҳламаган Адҳамшоҳ қизини Устюрт қояларини кесиб, хандақ очган ва истеҳком қурган кишига беришини эълон қилади. Гарчи Фарҳод уста тошкесар бўлса-да, бу иш ёлғиз унинг қўлидан келмасди. Бироқ Ширин айёрлик қилади: кундузи Фарҳод тоғ қазиса, тунлари Ширин минглаб қулларини шу иш билан шуғулланишга мажбур қилади. Маълум вақт ўтгач, қалъа ва хандақ тайёр бўлгани ҳақида Адҳамшоҳга хабар беришади. Ҳайратга тушиб, ғазабга минган шоҳ бу иш бўлиши мумкин эмаслигини, бунда қандайдир қинғирлик борлигини, қалъани қуриш одамнинг ҳам, девнинг ҳам қўлидан келмаслигини айтади. Шунга қарамай, ваъдага вафо қилиш лозим эди. Ширинни оддий фуқарога беришни истамаган шоҳ ҳам найранг ишлатишга киришади: тунда мингта қулга хандақнинг бир қисмини нуқур қилиб қазитади. Эрталаб эса Ширинга: «Кўрдингми, бугун
тунда сен севган Фарҳод ишламади, ишни дев бажарди. У — ёлғон-
чи, сени унга бермайман»,—дейди. Ҳижронга чидай олмаган Фарҳод вафот этади. Қалъанинг номи — «Девкесган» шундан келиб чиққан. Фарҳоднинг ортидан Ширин ҳам ўлади. Шаҳарнинг жанубий қисмида Устюрт жарлиги ёқасида ёнма-ён жойлашган икки мақбара шу икки севишганларники, деб ҳисобланади (Пугаченко-
ва, 1963, 315-бет). Аслида Девкесган ёки Вазир мил. авв. IV асрдан мавжуд бўлган ва унинг санаси Хоразмнинг илк тарихи, Амударё
Сариқамишбўйи мансабига қайтган вақт билан белгиланади. Бу қалъа-шаҳар ўша даврдаги Хоразмда амал қилган ҳарбий истеҳкомлар қуришнинг барча қоидалари асосида бунёд этилган, бунда шаҳарнинг мудофаа нуқтаи назаридан стратегик жойлашуви ҳам,суғориш тадбирлари билан боғлиқ деҳқончилик муаммолари ҳам ҳисобга олинган. Шунинг учун ҳам Девкесган дарёнинг сўл соҳилидаги вилоятда, тепалик қолдиғи устига қурилган.Қояни кесиб, сувга йўл очаман, деб уриниб, вафот этган Фарҳод, севгилисига жон фидо қилш учун бу ерга махфий равишда кирган Ширин ҳақидаги ривоятлар бор-йўғи романтик муболаға, самимиятга ва соф туйғуга бой гўзал бир афсонадир. Бироқ вақт ҳам, ҳижрон ҳам сўндиролмайдиган шундай кучли ва мағрур туйғуни тақдир бахш этишига умид боғлаб, ўзлари билмаган кишилар хокини тавоф қилиш учун келаётган кўплаб кишиларни Девкесганга шу афсона жалб этмокда. Афсоналарга чулғанган олис ўтмишда шаҳар вайрон бўлган, унда ҳаёт аста-секин сўнган. Фақат ўзида дафн этилган кишилар сирини авайлаб сақлаб келаётган мақбараларгина қолган. Мақбаралар ичида айланма зиналар бўлиб, ундан томга кўтарилса, киши кўз ўнгида камдан-кам кўтариладиган қуюнгина жон бахш этиб турадиган сўнгсиз манзара очилади.Девкесган билан боғлиқ афсона илк бор VII асрда, Эрон араблар томонидан фатҳ этилмасидан олдин, Эрон шоҳи Хусрав II Парвизнинг (590—628) малика Ширинга бўлган, сосонийларнинг сарой
солномасида қайд этилган муҳаббати асосида юзага келган, деб ҳисобланади. Бу афсона Фирдавсийнинг «Шоҳнома»сига ҳам кирган.
@Xorazm_tarixidan