Апелациони суд потврдио је одлуку Основног суда у Приштини којом је оптужена Јелена Ђукановић осуђена на шест година затвора за кривично дело „шпијунажа“.
Првостепена осуђујућа пресуда објављена је 27. априла 2026. године.
Против првостепене пресуде жалбу је поднео бранилац Ђукановић, адвокат Предраг Милковић, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Одбрана је предложила да Ђукановић буде ослобођен оптужбе или да се предмет врати на поновно одлучивање.
Жалбу је поднело и Специјално тужилаштво Косова, и то у делу који се односи на казну, уз предлог да јој буде изречена строжа затворска казна.
Апелационо тужилаштво је такође предложило да се првостепена пресуда преиначи изрицањем строже казне оптуженој, а да се жалба одбране одбија као неоснована.
И на седници већа Апелационог суда, одржаној 25. септембра 2026. године, одбрана је остала у целости при жалби коју је претходно поднела у писаном облику.
Налази Апелационог суда
Апелациони суд је пресудом од 30. септембра 2026. утврдио да првостепена пресуда није захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка на које је указивала одбрана.
Према оцени Апелационог суда, у изреци пресуде у потпуности су описане радње које чине кривично дело, пресуда је јасна и разумљива, а у образложењу су јасно наведени разлози за одлучне чињенице.
Апелациони суд је као неосноване оценио и наводе одбране да је претрес телефона оптуженог Ђукановића био незаконит, позивајући се на решење Апелационог суда од 20. јануара 2026. године.
Као неосноване су оцењене и тврдње да је чињенично стање погрешно утврђено, јер је, према другостепеном суду, Основни суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање и образложио га у првостепеној пресуди.
„У вези са начином извршења кривичног дела од стране оптужене Јелене Ђукановић, првостепени суд је у образложењу пресуде дао јасне и потпуне разлоге, са којима се слаже и ово кривично веће као са правилним и законитим закључком, јер из доказа изведених током главног претресалази да су доказане радње које је оптужена предузимала, активно учествују у корист инкриминисаних делатности Србије, активно учествују у инкриминисаној делатности Србије. изреци првостепене пресуде“, наводи се у одлуци Апелационог суда.
Према Апелационом суду, неосновани су и наводи о повреди Кривичног законика, јер из утврђеног чињеничног стања и изведених доказа произлази да у радњама Ђукановића постоје објективна и субјективна обележја кривичног дела за које је проглашен кривом.
„Првостепени суд је у образложењу побијане пресуде, на страни 16, дао јасне и потпуне разлоге и приликом примене материјалног права на инкриминисане радње оптужене, имајући у виду да је утврђено да је оптужена предузимала радње у правцу извршења кривичног дела“, наводи се у одлуци.
Када је реч о жалби Специјалног тужилаштва у вези са висином казне, Апелациони суд оценио је да је и она неоснована, јер је казна коју је изрекао Основни суд правилна и законита и сразмерна тежини кривичног дела.
„Овакву оцену околности релевантних за одмеравање казне као закониту и правилну прихватање и овај суд, јер је првостепени суд у потпуности оценио околности које су утицале на врсту и висину казне, док се наводи из жалбе Специјалног тужилаштва да казна није сразмерна тежини кривичног дела, отежавајућим околностима, степену друштвене опасности и степену кривичне одговорности – неосновани“, судски суд.
На основу тих налаза одлучено је да се првостепена пресуда потврди.
Веће које је донело одлуку чинили су Авни Мехмети, председник већа, Ватон Дургути, судија известилац, и Аљбина Шабани-Рама, чланица већа.
Апелациони суд је раније, одлуком од 20. јануара 2026. године, усвојио жалбу Специјалног тужилаштва у случају против Јелене Ђукановић и преиначио одлуку Основног суда, прогласивши прихватљивим доказе пронађене на њеном телефону.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
|
@evroaz|
@evroazp |
