На данашњи дан, 3. јула 965. године, последњи велики пагански руски кнез Свјатослав Храбри је поразио Хазарски Каганат, те осигурао источне границе Кијевске Рус'.
Дуг период хазарске доминације над европским степама је претходио овом коначном уништењу државе трговаца. Држава која je настала на рушевинама античког света који је фуриозно се мењао под степским најездама које су се ређале као на траци.
Прво беше то мала држава полуномадског ратничког туркијског племена које се стационирало на простору којем су некад господарила скитска и сарматска племена, од којих се тресао "цивилизован свет". Која је полако у савезу са ромејском империјом, служећи као живи штит против нових степских навала дубље у Европу и као брана муслиманској опасности која се попут дивље ватре раширила од иберијског полуострва, преко Месопотамије до централноазијских степа. Хазарски каганат је нарастао у моћну царевину у правом смислу те речи, полако намећући се народима са којима су се граничили. Својом како војном силом тако и економским монополом над богатим трговачким путевима, и бројна племена Источних Словена су пала под утицај и вазалство Хазарског каганата.
Хазарска држава је остала упамћена као последња држава која је исповедала јудаизам, што се сматра да је учинило још моћнијом али и губитком додира са својим укорењеним ратничким туркијским етносом. Хазарска држава је све више почела да се ослања на своју финансијку моћ и дипломатске сплетке и трговачке договоре и комбинације.
У међувремену једна нова сила са севера је почела да се уздиже, то беше Кијевска Рус' - спој источнословенских племена на челу са Варјазима који беху постали владари источнословенских племена, су претили све чешће смелим упадима да поремете тренутни поредак у Источној Европи. Кроз неколико генерација врло брзо та незаустављива сила у виду словенске фурије је почела да преузима примат од Хазара, што је довело до коначног обрачуна између две силе. Супериорни словенски ратнички етос је превагнуо у коначном окршају, те је у низу похода од 964 до 969 кнез Свјатослав потпуно разорио хазарску државу која више није била ни сенка своје старе моћи.
Данашњи дан се обележава као датум кад је коначно скршена војна моћ Хазарије и кад је пало утврђење Саркел 965. године, из којег су три века Хазари диктирали власт околним народима по Источној Европи и европским степама. Овај конфликт се може интерпретирати као борба за превласт над уносним трговачким путевима Волге, што потпада под модернистичку економизацију и релативизацију историје, где је сваки врли подухват сведен на похлепу. Иако не можемо до краја знати узроке овог сукоба, и иако су мотивације економске природе свакако били присутни, кнез Свјатослав је овим чином разорио једну државу трговаца, робова, и шпекуланата, те величанствено демонстрирао супериорност словенског ратничког етоса над пиљарском империјом Хазара.