Пад Српске Крајине никаквим ријечима не може се описати увјерљивије од овјековјеченог тренутка забринутости овог честитог Србина Крајишника.
Кроз његове очи пролазе слике хиљаде година нашег постојања на том дијелу Јадрана и динарских планина.
Да ли је непријатељ коначно успио у својој намјери? То не зависи од њега него од нас.
Сваки Србин који каже да је српско питање на динарским просторима ријешено, тај нам је исти непријатељ као и они који од убиства кнеза Здеслава служе као најцрња војска Ватикана против сопственог рода.
Такве треба обиљежавати као највеће кукавице и издајице, ћерати из сваког крајишког друштва.
Прихватљиви су само они који кажу да проток времена ништа не значи и да ће Српска Крајина дочекати слободу, па макар она дошла и за хиљаду година.
Толико је, и више од тога, требало нашим непријатељима из Ватикана, да нас одгурну што даље од Јадрана. Дужни смо да им пренесемо поруку: да не могу рачунати на наш коначни пораз.
Вратићемо се и уз помоћ Божију побиједити зло.

Стево П. Котараш